Akvarijum i biljke

Svaki akvarijum koji sadrži dosta raznovrsnih biljaka je izuzetno atraktivan i neodoljivo privlači našu pažnju. To posebno važi ako u akvarijumu imamo biljke različitih boja. Pored toga, biljke pružaju ribama sigurnost koju bi one imale u svom prirodnom okruženju pa one neće da budu uplašene i da gube boju odnosno osečaće se kao kod "kuće".
Uređenje i održavanje akvarijuma sa biljkama nije ni malo lak zadatak pogotovo ako akvarista hoće da ode korak dalje i da uredi akvarijum u kome će biljke da pruže malo više od osnovne zaštite ribama. Naravno, danas je to mnogo lakše i pre svega možemo da zahvalimo tehnologiji koja nam je omogučila da prebrodimo mnoge prepreke.

_L1A6917.jpg

Biljke su integralni deo jednog akvarijumsko eko sistema i one imaju značajnu ulogu u održavanju stabilnosti tog sistema. Da bi one funkcionisale mi treba da im zadovoljimo osnovne potrebe da bi ih održali u zdravom stanju jer samo tako biljke mogu da nam uzvrate svojim dobrom. Te osnovne potrebe su svetlo i spektar hranjivih materija.
Jedan od osnovnih potreba biljaka je svetlo. Svi smo čuli za fotosintezu a to nije cilj ovog pisanja. Da bi obezbedili umereno osvetljenje potrebnog intenziteta za rast biljaka mi treba da koristimo one lampe koje će da pruže oko 0.5 - 0.75 w na 1 l vode. Ovo je izuzetno važno i bez toga nema nikakvog smisla ni pokušavati uspostavljanje biljnog okruženja u akvarijumu. Za veće akvarijume sistem osvetljenja može da bude i skuplji ali to je cena našeg hobija. Uspostavljanjem svetla ovakvog intenziteta zadovolji će potrebe svakog akvarijumskog bilja.
Hranjivi sastojci za rast biljaka su podeljeni u dva dela i to sastojci koje biljke koriste u večoj i manjoj meri. Hranjivi sastojci koje biljke koriste u večoj meri su Azot, Fosfor, Sumpor, Kalcijum, Magnezijum i Kalijum. Hranjivi sastojci koje biljke koriste u manjoj meri su Gvožđe, Mangan, Bakar, Cink, Molidben, Kobalt i Bor. Svi ovi elementi su uglavnom zastupljeni u jednom stabilnom i starom akvarijumu u kome se nalazi talog na dnu dok u novom akvarijumu može da bude nedostatak pojedinih elemenata i onda se preporučuje dodavanje potrebnih sastojaka za rast biljaka.
Večina biljaka će prvo da koristi amonijak iz vode a potom nitrate. Ipak ovo neznači da mi možemo da povečamo nivo amonijaka u vodi i da će naše biljke bolje da rastu. Takva akcija bi samo dovela do pojave algi. Umerenost je ključ. Pravi balans u količini hranjivih materija i osvetljenja. To važi i za osvetljenje. Jače svetlo bez balansiranog prisustva hranjivih materija nema velikog efekta.
Kvalitetna podloga je dobar izvor hranjivih materija za biljke i one mogu da se nabave po akvarističkim prodavnicama.
Ugljenik je još jedna osnovna potreba biljaka. Biljke koriste rastvoreni ugljendioksid iz vode gde procesom fotosinteze sintetišu glukozu koju dalje prevode u celulozu, proteine, lipide i više masne kiseline koje koriste za svoj rast i život. Dovoljna količina rastvorenog ugljendioksida je oko 30 mg/l vode. Ova potreba za ugljendioksidom može da se obezbedi na dva načina i to povečavanjem strujanja vode gde će ugljendioksid iz vazduha da se rastvara u vodi ili direktnim uvođenjem ugljendioksida nekim difuzorom. Dobar protok vode je jeftiniji i svako može da ga koristi.
Potrošnja ugljendioksida može da se kontroliše i osvetljenjem. Intenzivnije osvetljenje će da prouzrokuje intenzivniju fotosintezu.
Dodatni izvor ugljenika koje biljke mogu da koriste je i ugljenik iz same podloge.
Još jedna važna stavka u gajenju biljaka je i cirkulacija vode i sam kvalitet vode. Cirkulacija treba da je takva da obezbedi dovoljno hranjivih materija, ugljendioksida i svega ostalog što je potrebno biljkama za normalan rast. Cirkulacija je isto važna i za naše ribe kao i za sam biološki filter. Voda treba da je čista odnosno bistra da bi intenzitet svetla bio optimalni. Tu dobru ulogu igra mehanički filter kao i redovna promena vode.
Iz svega ovoga može da se vidi da je balans jedan od ključnih stvari u rastu i održavanju biljaka. Nista nam ne pomaže ako forsiramo ili ulažemo puno u sistem za povečanje ugljendioksida ili osvetljenja a zanemarimo druge stvari. Elementi kao što su cink, bakar ili molidben su sastavni deo pojedinih enzima biljaka bez koji one ne mogu da opstanu. Sumpor je sastavni deo skoro svih proteina i nekih vitamina. Kalijum je ključan u osmozi a igra izuzetno važnu ulogu u vezi enzima itd.
Nedostatak pojedinih hranjivih materija može da se uoči po izgledu biljaka u akvarijumu i ovde su neki primeri.

- Nedostatak azota

Listovi polako žute. Biljka je mala ali razvija veliki koren. Raste vrlo sporo. Ako nedostatak potraje, biljka polako propada.

- Nedostatak fosfora

Prevremeno opadanje starijih listova

- Nedostatak kalijuma

Obod listova žuti, stariji listovi se uvijaju i žute.

- Nedostatak magnezijuma

Javljaju se žute tačke po listovima. Ako je nedostatak duže vreme list polako žuti ali peteljka i glavni zraci listova ostaju zeleni. Pojavljiju se braon tačke i biljka umire. Cvetovi biljaka se sporo razvijaju ako se uopšte i razviju.


 

Comments