• This site uses cookies. By continuing to use this site, you are agreeing to our use of cookies. Learn more.

Bele tacke - White spot

Bele Tacke, bolest o kojoj se puno govori i koja nam konstantno zadaje muke a neretko posledice po nase ribe su katastrofalne. U akvaristickoj literaturi kao i na net-u postoji jedan sablon gde se objasnjava ova bolest odnosno sve se nekako uprosti pa onda ova bolest riba dobija neku drugu dimenziju i pojedine situacije koje nas zadese jednostavno su neobjasnjive. U takvoj situaciji akvarista je u stanju da povlaci pogresne poteze i da time jos vise pogorsa ionako komplikovanu situaciju.

Pozitivna identifikacija ove bolesti vrlo je jednostavna. Sve sto nam je potrebno od opreme je mikroskop gde se pod malim povecanjem jasno vidi potkovicasti oblik makronukleusa celije ali samo ako je potpuno razvijena protozoa. Ovo bi bila i konacna pozitivna identifikacija. U akvaristickoj praksi mi se automatski vezujemo za bolest "bele tacke" ako zapazimo te protozoe koje mogu da budu velicine cak i do 1.5 mm mada ima jos par drugih bolesti koje imaju slicne vizuelne osobine pa nam to govori da je mikroskop obavezan kod identifikacije. Na nasu srecu u nesreci druge slicne bolesti su mnogo redje pa je nasa dijagnoza manje vise uvek tacna.


Da bi se prodiskutovalo o ovoj bolesti jednostavno je nemoguce a da se ne govori o zivotnom ciklusu ove protozoe i da se prokomentarise svaki kljucni momenat i moguce komplikacije. Da bi sve ovo bilo jos jasnije ja sam nacinio nekoliko slika iz ciklusa ove protozoe koje ce biti prilozene. Mesta oznacena sa *K ce biti dodatno komentarisana.

Ichthyophthirius Multifiliis u svojoj ranoj fazi razvoja (tomite) napada ribu i prodire joj kroz kozu. U ovoj fazi razvoja protozoa je izuzetno mala i nevidljiva je golim okom. U kozi ribe protozoa se konstantno premesta izmedju epiderma i derma koze gde se razvija i hrani sadrzajem unistenih celija koze i telesnim fluidom ribe. *K1

U ovoj inicijalnoj fazi infekcije I. Multifiliis se razvija izuzetno sporo usled jakog odbrambenog sistema ribe i pri optimalnim uslovima razvoja potpuno odrastanje protozoe je negde oko 20 dana. Ovaj momenat je vrlo interesantan jer i ako uocimo belu tacku ili nekoliko tacki u ovoj fazi i pored primene odgovarajucih preparata nista se nece dogoditi. *K2

Kada protozoa sazri ona mora da napusti ribu da bi se razmnozila. Bez obzira da li je razmnozavanje iz primarne faze infekcije ili ne princip je isti. Protozoa trazi mirniji deo vode gde se prilipi na neki predmet, biljke ili padne na samo dno. Nakon toga ona se obavije tankom opnom i u kratkom roku izvrsi dve deobe. Nakon te prvobitne deobe svaki pojedini deo a tada ih ima cetiri, dalje se deli nezavisno jedan od drugoga. Nakon 24 sata deobe od jedne protozoe nastane negde izmedju 800 i 1200 jedinki. Kada se deoba zavrsi tanka formirana opna puca i protozoe se nalaze slobodne u vodenoj masi. *K3

Nakon zatvaranja kruga inicijalne infekcije u nasem akvarijumu se nadju na hiljade malih protozoa koje su izuzetno pokretne jer su to u stvari cilate. Cilate su protozoe koje imaju po svojoj spoljasnosti puno malih kratkih organa (dlacica) koje koriste za kretanje za razliku od flagellate (Bicari) kod kojih su te dlacice duge i u manjem broju. Sada vec u velikom broju protozoe napadaju ribe i krug se zatvara.
Razlika izmedju inicijalne infekcije i infekcije je u tome sto sada veliki broj uspesnih protozoa izuzetno brzu rusi imuni sistem ribe i pocetni period od 20 dana razvoja sada se skracuje na nekoliko dana a sve zavisi od temperature i odbrambenog sistema ribe.
 
Last edited:

Comments

#2
Kada se protozoa (tomite) nadje u vodenoj masi nakon napustanja ciste ona moze da se podeli na jos dva dela i to moze da se uoci posmatranjem protozoe u vodenoj masi gde se loptasti oblik polako izduzuje i deli po sredini. Tomite ima ograniceni vremenski period da pronadje zrtvu, oko 48 sati i ako se to ne dogodi ona ugine.

Koliko ce uspesan da bude ovaj masovni napad na ribe zavisi od mnogih faktora. Ako su ribe vec bile izlozene ovoj bolesti one su stvorile neki imunitet koji moze da ih stiti do odredjene mere. Ipak ako u akvarijumu imamo ribe koje nemaju stvoreni imunitet one ce biti izuzetno dobra podloga za protozou koja ce da zatvori jos nekoliko ciklusa razmnozavanja i tada dolazi do izuzetno masovnog napada na ribe koji ce da srusi i izgradjeni imunitet kod riba koje bi inace bile otporne na ovu protozou u nekom blazem obliku napada. Ipak bez obzira na ovaj delimicni imunitet mortalitet riba kod ove bolesti je uglavnom sto postotni.
Kako polako pada imuni sistem inficirane ribe a ujedno se povecava broj protozoe koje prodiru u kozu ribe tako se ubrzava zivotni ciklus ovog parazita. U idealnim uslovoma razmnozavanja gde je temperatura vode izmedju 24 i 26 stepeni a imunitet ribe totalno oslabljen zivotni ciklus se zavrsava za oko cetiri dana. Padom temperature ovaj ciklus se znatno povecava. *K4

U slucaju da riba ugine sve protozoe bez obzira na svoj razvojni status napustaju uginulu ribu. Sve protozoe osim najmanjih a ujedno i najmladjih, ce da se okruze tankom opnom i da zapocnu deobu po vec opisanom postupku. Ove druge zapocinju intezivno trazenje po velicini slicne protozoe i spajaju se. Ova pojava kod ciliate se naziva konjukcijom. Nakon odredjenog vremena one se razdvajaju i umesto da krenu u proces reprodukcije one se okruze opnom i postanu neaktivne (pasivna faza). Tako neaktivne one mogu da budu vise od mesec dana. U nekom ne definisanom ne regularnom vremenskom periodu ove neaktivne protozoe mogu da se podele i proizvedu tomite koje ce da izvrse napad na ribe. Ribe koje su vec bile obolele i izgradile imunitet bez problema ce da se suprotstave ovom novom napadu osim ako iz nekog razloga im opadne imuni sistem ali novounesene ribe u akvarijumu ce da obole i onda ide sve iz pocetka.
 
#3
Sve ovo gore opisano nekako spada u teoretisanje ali to nam je bitno jer tako mozemo da razumemo nastale probleme i moguce komplikacije kada se susretnemo sa ovom bolescu i kada treba nesto da preduzmemo.

Dijagnozu ove bolesti je vrlo lako postaviti i akvaristi je uglavnom primete u nekoj kasnijoj fazi kada je bolest vec uzela maha i kada je ona vrlo ocita. Na zalost tada je sve mnogo teze da se sanira i gubici riba su uglavnom prateca pojava.

U akvaristici nas najvise zanima kako da se uspesno suprotstavimo "Belim tackama". Postoje vise metoda koje su manje vise uspesne i sve se zasnivaju na unistavanju protozoe kada je u fazi tomite ili drugacije receno kada je u potrazi za svojon zrtvom. Razlog tome je taj sto nijedan lek nije u stanju da unisti protozou koja je u dermalnoj fazi a da pri tome ne unisti ili tesko ozledi i samu ribu. Razlicite metode su razumljive jer je Ichthyophthirius multifiliis geografski vrlo siroko rasprostranjen pa samim tim i uslovi razvoja se drasticno menjaju.

Najbolji nacin za kontrolu ove bolesti je preventivno odrzavanje akvarijuma. Ako mi imamo akvarijum u nekom duzem vremenskom periodu u kome ova bolest nije bila prisutna onda sve sto treba da uradimo je da sve novopristigle ribe, biljke ili bilo sta drugo sto je bilo u nekom drugom akvarijumu prvo zadrzimo u nekom izolovanom akvarijumu (karantin) i tu ostavimo neko vreme. To vreme ne bi smelo da bude manje od nedelju dana a tri nedelje je neki idealan period. Ipak posto mi akvaristi uglavnom neradimo tako onda nam sledi da se malo pozabavimo metodama koje su ustaljene i koje su se dokazale u praksi.


Odabiranje metode lecenja je vrlo delikatan posao i neretko se desava da pogresnim izborom mi nanesemo dodatnu stetu ribama umesto da im pomognemo. Pre svega mi treba na neki nacin da ocenimo u kojoj fazi je sama bolest odnosno koliko je uzela maha. Ako nam je riba prekrivena belim tackama a pri tome je ona i jos neka manja riba onda treba da budemo malo oprezniji. Ovde cu da se vratim na deo oznacen sa *K1. Kao sto je receno protozoa razara celije derma radi svoje ishrane a da bi napustila ribu ona mora da razori i celije epiderma. Ovaj momenat je vrlo vazan za nas jer ova protozoa pored toga sto nanosi stetu ribama zadovoljavajuci svoje potrebe ona isto tako stvara fantasticnu podlogu za sekundarne infekcije posebno izazvane bakterijama i gljivicama jer ostavlja iza sebe otvorene rane na kozi. Na slici se jasno vidi mesto na kozi gde je protozoa bila i sta je ostavila iza sebe (crvenilo ispod ledjnog peraja). Teze inficirana riba imace znatno vece ostecenje koze koje dovodi do uginuca ribe.
 

Attachments

#4
Sekundarna infekcija je uvek prateca pojava i to se isto vidi na gornjoj slici. Dorsal i cadual peraje koje je bilo osteceno belim tackama je u fazi raspadanja usled pojave sekundarne infekcije.

S obzirom da sam krenuo sa najgorim primerom infekcije evo da prokomentarisem i nacin lecenja u ovakvom slucaju.

Pre svega mi se ovde susrecemo sa otvorenim ranama na kozi a ono sto mi ne vidimo u ovakvom slucaju su skrge riba. One mogu da budu a uglavnom i jesu vrlo ostecene. To dovodi u pitanje kompletnu respiraciju riba i greske mogu da budu fatalne.

Podizanje temperature kao jedne od uspesnih metoda moze da se primeni ali samo ako se temperatura podigne na 33 stepeni. Na ovoj temperaturu Ichthyophthirius sp. nije u stanju da se reprodukuje i tu se krug zatvara. Na zalost mnoge ribe nisu u stanju da tolerisu ovakvu visoku temperaturu. Podizanjem temperature na visi nivo a manjem od ove navedene nema efekta u unistavanju Ichthyophthirius multifiliis-a osim ubrzavanja ciklusa razvoja. Isto tako na povecanoj temperaturi riba proizvodi vise anti tela pa time raste i njena odbrambena sposobnost. Ipak na sve ovo mi ne bi smeli da zanemarimo ostecenje skrga i nazalost rastvaranje kiseonika u vodi na povisenim temperaturama. Iz tog razloga metoda povisene temperature treba da se izbegava kod teskih infekcija, barem u pocetnoj fazi lecenja, i da se primeni neka metoda hemijskim sredstvima. Blago podizanje temperature moze da se primeni ali sa oprezom i duzim zastojima uz osmatranje ponasanja riba.

Primena FMC-a u ovakvim situacijama je isto tako neadekvatna jer nanosi vise stete nego koristi ribama. Glavni sastojak FMC-a je formalin koji nikako ne sme da se primeni ako ribe imaju vece otvorene rane. Formalin je vrlo otrovan a pored toga i kancerogen. Primenom FMC-a kod teske infekcije belih tacaka mi smo stavili tacku na taj slucaj i nase ribe ce da uginu.

Najpogodniji hemijski reagent u ovakvom primeru je malahit zeleno (malahit green oxalate) koga treba da primenimo prema datom uputstvu proizvodjaca a sve zavisi od koncentracije rastvora koji posedujemo. Ovaj preparat je isto tako delotvoran i prema nastalim sekundarnim infekcijama.

Na prilozenoj slici se vidi grupa trophozoite ispod epiderma koja je vrlo cesta kod belih tacaka. Tu se jasno vidi da su one u dobu gde se uskoro ocekuje napustanje usled potrebe za reprodukcijom.
 

Attachments

#5
Vratimo se sada na situaciju kada smo mi uocili bele tacke u nekom ranom periodu i kada su nam otvorena vrata za bilo kojom metodom u borbi protiv ovog parazita.

Pretpostavimo da smo imali stabilan akvarijum u duzem vremenskom periodu bez akutnog oblika ove bolesti i onda uocimo jednu belu tacku na nekoj ribi *K2. Nas slucaj je vrlo jasan. Mi imamo zdrave i vrlo otporne ribe koje se sa uspehom bore protiv belih tacaka svojim imunim sistemom. Bele tacke jednostavno ne uspevaju da uspesno zatvore svoj ciklus jer im ribe ne dozvoljavaju uspesan razvoj. Naravno da mi treba da pomno pratimo takvu situaciju jer bilo kakav stres kod riba moze da im narusi taj dobri odbrambeni sistem i da se bele tacke pojave u akutnoj formi. Ovakva pojava se uglavnom zavrsi bez nekih posledica po ribe ali opasnost uvek postoji. Ta pojava je ujedno i inicijalna infekcija koja moze da preraste u akutnu formu. To mi jednostavno ne mozemo da predvidimo. Dokaz da je to inicijalna infekcija dace nam vreme. Ako ta bela tacka tako stoji duzi vremenski period a nove se ne pojavljuju onda mozemo da budemo sigurni u to.

Najbolji nacin da se sve to prekine je da se odstrani riba i cuva u karantinu neko duze vreme uz dodavanja metilen plavog sve dok je protozoa ne napusti. Nakon napustanja protozoe mi sacekamo jos par dana da se uverimo da je sve u redu i onda moze da je vratimo u nas akvarijum. Podizanjem temperature ubrzacemo to potrebno vreme. Ovakva situacija isto tako pokazuje da su u nasem akvarijumu prisutne laltentne protozoe koje s vremena na vreme pokusavaju da ovladaju situacijom. Kompletno pranje i ciscenje opreme u takvoj situaciji je dobrodoslo uostalom kao i u akutnoj formi ove bolesti. Tretman moze da se obavi i u akvarijumu bez problema. I malahi zeleno moze da se koristi u ovakvoj situaciji samo sto treba da vodimo racuna ako tretiramo ribe koje zelimo da mrestimo jer malahit zeleno izaziva prolaznu sterilnost kod riba.


Najcesci oblik bolesti belih tacaka koji se srece u akvaristici je ranija faza akutnog oblika gde dolazi do masovnog napada parazita na ribe. Ovde treba napomenuti da su ovakva akutna stanja svojstvena samo u akvarijumima i ribnjacima. U prirodi je sve to drugacije jer je populacija riba znatno manja po jedinici a i sansa za naknadnom infekcijom nakon deobe parazita je mnogo manja. U takvoj situaciji mi imamo vremena da reagujemo i da odaberemo jednu od metoda lecenja riba. Najbolji nacin je da mi koristimo jednu od vec oprobanih metoda koju smo vec koristili ili ako nismo onda po savetu drugih akvarista. U svemu tome je vazno da mi imamo strpljenja jer bolest belih tacaka zahteva vreme i rezultat ne moze da se odmah uoci. Po nekada je potrebno i vise od nedelju pa i dve dana da se bolest sanira.

Vec je receno da u saglasnosti sa danasnje poznatim i efikasnim metodama borbe nas cilj su protozoe koje se nalaze u vodenoj masi *K3 i za to mogu da se koriste nekoliko metoda.

Malahit zeleno je jedan od najboljih sredstava za unistavanje cilate jer on jednostavno onesposobi cilia-e (dlacice) na protozoi u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) i one nisu u stanju da se krecu a to znaci da im je tu kraj. Pored toga ima indicija da malahit zeleno smanjuje sposobnost protozoe da se prilepi na neki predmet pa se tako otezava i njihova reprodukcija a to znaci da utice i na druge faze zivotnog razvoja protozoe osim dermalne faze razvoja. Malahit zeleno unisti tomite odmah po napustanju ciste.

Druga mogucnost je podizanje temperature vode na 33 i vise stepeni i tako stvoriti nepovoljne uslove za razmnozavanje ovog parazita a ujedno unistava i protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) odmah po napustanju ciste. Ova metoda je dosta ogranicena jer mnoge ribe ne mogu da tolerisu tako visoku temperaturu. Postoje indicije da povecanje temperature negativno utice i na dermalnu fazu razvoja protozor.

Formalin dosta efikasno unistava protozoe ali ne brzinom kojom to rade neka druga sredstva. On unisti tomite ali ne odmah pri napustanju ciste kao i odrasle slobodne protozoe koje su napustile ribu. Jednostavno receno formalin promeni strukturu celijske opne i poremeti vitalne funkcije celije izazivajuci tako njeno uginuce. Formalin nema nikakvog efekta na dermalni razvoj ove protozoe.

Metilen plavo spada u dosta efikasnu metodu i preporucivo je da se koristi kada je god to moguce recimo kod blazih infekcija ili kada lecenje mora da se odvoja u duzem vremenskom periodu. Ovom metodom se unistavaju protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) odmah po napustanju ciste a nema nikakvog efekta na bilo koju drugu fazu razvoja protozoe.

Kalijum permanganat moze da se koristi za lecenje riba ali on se iskljucivo koristi u kupatilu i on nekako nije primeren za nase akvaristicke standarde. Ovom metodom se unistavaju protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) a nema nikakvog efekta na bilo koju drugu fazu razvoja protozoe. Ova metoda se koristi kod riba namenjenih za ljudsku ishranu.

Jedna metoda koja se primenjuje u akvaristici je i upotreba kuhinjske soli. Ovom metodom se unistavaju tomite odmah po napustanju ciste a postoje i indicije da nanosi stetu i ostalim fazama razvoja ove protozoe. Ova metoda se isto tako koristi kod riba namenjenih za ljudsku ishranu.
Problem kod ove metode je taj sto mnoge ribe tesko tolerisu vecu koncentraciju soli a ako ne ispostujemo zahtevanu koncentraciju mi jednostavno nismo nista uradili.

Postoje jos par metoda koje nist tako primenjene u praksi kako zbog nemogucnosti akvarista da nabave potrebna sredstva tako i radi stresa ili negativnih posledica izazvanih tretmanom. Tu je primer ucestale promene sredine gde se riba stalno premesta u novu akvarijum i fakticki se prekida ciklus parazita. Kod te metode stres za ribe je izuzetno veliki usled stalnog premestanja.
 
#6
Sa ciljem da se sve ovo priblizim prakticnim stvarima ja cu dalje opisati samo par metoda i to koje se najvise primenjuju u praksi.

Metode

Metoda povisene temperature se koristi kod riba koje mogu da tolerisu visoku temperaturu. Sustina je da se voda zagreje do 33 stepeni i to ne brze nego 1 stepen po satu uz neprekidno pracenje ponasanje riba. Radi otklanjanja moguc zaostajanja zivih protozoa preporucuje se da se tako visoka temperatura drzi deset dana. Ako ribe pokazu da ne mogu da tolerisu tu temperaturu a da to nije uzrok prljava voda ili nesto drugo dodato u akvarijum onda ovaj tretmant treba zaustaviti. Po pravilu ovakav tretmant ne treba primeniti posle dodavanja bilo kojih hemijkih supstanci vec ako zelimo da ga promenimo neka nam on bude prvi nalisti.

U slucaju lose reakcije riba dobro je zadrzati temperaturu vode na oko 28 stepeni i preci na neku drugu metodu. Komentar u vezi teske infekcije i ove metode dat je ranije u tekstu.


Formalin se preporucuje iskljucivo u kupatilu. Kupka se pripremi tako sto se doda izmedju 2 i 4 ml rastvora 35 - 45 % formalina na 10 litara vode. Ako se koristi 2 ml onda se ribe mogu da se drze do jednog sata a ako se koristi 4 ml onda do pola sata. Temperatura vode treba da je ista kao i u akvarijumu.


Malahit zeleno je lek koji mi najcesce nalazimo po prodavnicama za lecenje belih tacaka. Procedura se razlikuje u zavisnosti od proizvodjaca i koncentracije leka ali bi trebala da se krece oko 0.4 %. Mnogi proizvodjaci mesaju malahit zeleno sa drugim lekovima pa se uputstvo i koncentracija razlikuje i u osnovi treba da se ispostuje. Ovde cu da dam primer upotrebe ako je u pitanju cist malahit zeleno.

Pre svega ako se odlucimo za ovu metodu treba da znamo da je rastvor malahit zelenog stabilan samo ako je u hladnjikavoj prostoriji i tamnoj posudi. Ako je nas slucaj drugaciji onda je bolje da nabavimo novi rastvor.



Malahit zeleno dodaje se 6 ml rastvora na svakih 100 litata vode. Na svakih sledecih tri dana se dodaje po tri mililitra malahit zelenoh sto na kraju daje zbir od 15 ml i tu kolicinu mi ne smemo da prekoracimo. Tretmant traje 12 dana kada se promeni jedna trecina vode. Ovu koncentraciju malahit zelenog podnose i vrlo osetljive ribe.
Ako u medjuvremenu menjamo vodu iz nekog razloga mi treba okvirno da preracunamo gubitak malahit zelenog i da to nadoknadimo.

Pocetna doza moze i da se smanji i da se krene sa 4 ml i onda na svaka dva dana da se dodaje po 2 ml. Ovo je i preporucljivije ako se tretmant vrsi direktno u akvarijumu. Pre dodavanja ovog leka a to bi trebalo da bude pravilo i za svaki drugi dobro bi bilo da se premeni jedan deo vode, od jedne cetvrtine do jedne trecine. Akvarijum sa losim kvalitetom vode odnosno velikom kolicinom organskih materija nakon dodavanja malahit zelenog moze da izazove negativan efekat kod riba.


Upotreba soli u lecenju riba od belih tacaka treba da se odradi tako sto se koncentracija soli podigne dote mere da unisti Ichthyophthirius sp. a ona je nazalost dosta visoka. Moze da se koristi bilo koja so, kuhinjska, morska, kamena itd. Ova metoda se koristi iskljucivo u kupatilu i nije preporuciva za akvarijum. Napravi se 3% rasrvor soli i ribe se drze u kupatilu jedan sat svakoga dana u trajanju od sedam dana. Mnoge ribe nisu u stanju da izdrze ovu koncentraciju soli i ova metoda je u osnovi ne prihvatljiva za nas.
Duge kupke koje mogu da se obave u akvarijumu se prave tako sto se za osetljive ribe stavi 1 g soli na 12 litara vode ili za manje osetljive ribe 3 g na 10 litara vode u trajanju od pet dana i nakon toga se vrsi zamena dela vode. Ova duga kupka ima slabog efekta na Ichthyophthirius sp. pogotovo kod akutnog stanja gde je vreme lecenja ograniceno.


Jedan poseban osvrt moze da se doda kod lecenja zlatnih riba u bazenima ili akvarijumima *K4. Bez obzira koju metodu odaberemo za lecenje tih riba mi treba da imamo na umu da se proces razvoja Ichthyophthirius sp. znatno produzuje i da okvirni periodi razvoja koji su navedeni ovde se bitno razlikuju. Na 7 stepeni sama deoba protozoe traje oko 77 sati a kompletni ciklus razvoja izmedju 35 i 40 dana dok kompletni ciklus na temperaturi od oko 25 stepeni je negde oko 4 dana.
Ovaj podatak je vrlo vazan jer je jednostavno neprihvatljivo da mi tretiramo ribe u tako dugom vremenskom periodu a isto nam daje i odgovor na pitanje o protozoi koja je danima na zlatnoj ribi bez bilo kakvog reagovanja na nas tretmant.
 
#7
Na prilozenim slikama se vidi kako se odvija deoba protozoe kada napusti ribu. Jasno se vidi podela na 2, 4, ... itd. Uzorak sam uzeo sa stakla akvarijuma gde su bile zarazene ribe. Na zalost nisam se setio da pogledam tomite u vodenoj masi ali ima vremena i za to pa ce mozda i to da se nadje u ovoj kolekciji.

O ovoj bolesti moze jos da se pise i da se tematika siri ali mislim da je vreme da polako privedem sve kraju i da prodiskutujemo nesto ako neko nadje nesto zanimljivo u ovom tekstu.
 

Attachments

#8
Evo slika ulovljena tomite. Lepo se vidi da jos nije formiran potkovicasti nukleus. Pored toga jasno se vide i "dlacice" koje jos sluze za kretanje.
 

Attachments

#9
jadne ribe. sad se stvarno ne sjećam di sam ovo pročitala ali negdje sam saznala da su pirane više-manje otporne na bolesti. je li to istina?
 
#10
Otporne su kao i sve druge ribe. Dok su u dobrim uslovima mogu same da se suprotstave mnogim napasnicima. Kada nije tako one su ranjive i mogu da se razbole isto kao i druge ribe.
 
#11
Ja sam imao problem sa "belim tackicama". Pre oko mesec dana pojavile su se bele tackice prvo na japankama pa zatim i na ostalim ribicama. Temperatura vode u akvarijumu je bila 22 stepeni povecao sam na 32, tu temperaturu sam drzao 24h, zatim vratio temperaturu na 22, smanjio aeraciju na min. i pustio da se voda postepeno sama ohladi. Posle par dana bele tackice su nestale. Sve ribice su prezivele sem jednog plehostomusa :(
 
#13
Imas na drugoj strani, u okviru ove teme, kompletno objasnjenje koje je dao Boban. I da iskoristim ovu priliku da se zahvalim Bobanu sto je ne sebicno podelio sve informacije sa nama.

:hej:
 
#14
Пар дана пошто сам формирао акваријум две младе Hyphessobrucon serpae (не знам како ми то зовемо) су пострале агресивне и нападале су ми неонке и црне тетре. Њих две сам извадио из акваријума, али су пераја других рибица већ била искрзана. Претпостављам да им је због стреса опао имунитет и убрзо су неонке и тетре добиле беле тачке.
Додао сам соли у акваријум, а потом и лек, contra-ichthyo.
Беле тачке су нестале већ сутрадан!!! Али сам ипак наставио лечење 4 дана.
Ја мислим да то ипак није била та болест, белих тачки, јер ми је чудно да сам их тако брзо излечио!!?
Ево већ више од десет дана тачке се нису вратиле.
 
#16
Evo bas kao slucajno Kojoti je podigao ovu temu a moje botije su obolele od White-spot. Nisu sve i nisu jako. Ranije sam uspesno izlecio jednu Macracanthu sa onim Protozin-om od Waterlife. Koliko se secam ti rece da je u pitanju FMC. Ja ovde ne mogu da nabavim cist metilen plavo definitivno.

Uzrok ove situacije je po mom misljenju Skunk Botia koju sam nepromisljeno kupio i mada je najmanja po velicini neprekidno i neumorno je terorisala sve stanovnike te se vide pomalo izgrizeni repovi skalara a macracanthe (7 primeraka ukupno) su eto od stresa obolele. Skunk Botiu sam izdvojio. Ona se ne plasi ni tri puta vecih Modesta a i modeste je nisu dirale. Nikome ne bih preporucio ovu ribu. Mislim da je ostala satrla bi sve ostale.

Macracanthe samo neke (3-4) imaju po dve tri tackice.Poceo sam sa lecenjem istim lekom ali u umesto 6ml /100 lit stavljam 5ml. Eto da ne preterujem kad vec nije tako akutno.
Nego me zanima da li su ostecenja na skrgama usled ove bolesti trajna?

I jos jedan eksperiment imam u glavi a to je da isprobam efikasnost soka od belog luka. To sam ti vec pominjao Bobane da postoji taj Seachem-ov Garlic Guard . E sad se ja pitam zasto bi kupovao tu preskupu tecnost kad mogu da nacedim recimo jedan cesanj prirodnog s obzirom da sam cuo necije praktikovanje preventivnog potapanja celog svezeg cesnja u akv. Naravno ne treba ostaviti da truli. Sad tvrdnje su da je to odlican fazon prevencije sirokog spektra. Pa eto kad je mogao Seachem.....
Sta ti mislis Bobane?
 
#17
Beli luk se dodaje u hranu, to nije nista novo. Isitni ga, pomesaj sa hranom i neka ga ribe jedu. To je sve ok dok ti imas relativno zdrave ribe i zelis da im drzis odbrambeni sistem na nekom zadovoljavajucem nivou medjutim kada ti imas obolele ribe u akvarijum onda beli lik nije neko resenje.

Ostecenja mogu da budu i trajna a sve zavisi sta je i koliko osteceno. Pojedini delovi se regenerisu a pojedini jednostavno ne mogu. Imas primer na ribljem repu. Dokle god se koren repa ne osteti rep ce da se regenerise odnosno da izrasta. Jednom kada koren repa se osteti onda nema povratka na staro.
 
#18
Cime leciti

Bobane cime tretirati ribice u pocetnoj fazi bolesti.
Ja sam bas postovao ovaj problem morao sam da odvojim ribicu i da joj dodam metlen-plavo.Kliko sam pogresio.
 
#19
Evo sta ja radim sada. Tretiram ceo akv. jer ako odvojim botije imace mnogo veci stres i onda mi je to rizicnije. Moja botija se prvi put razbolela munjevito posle nekih premestanja po akv. Znaci bila je puna icha preko noci. Nisam verovao. Zato sada ovako radim a i razlog je sto po gore napisanom od strane Bobana nikako ne mogu znati koje su ribe zahvacene jer se verovatno na nekim jos ne vidi. Eto ne mogu bolje. Prosli put sam tu botiju uspesno i brzo izlecio i ona za sad nema simptome. Mislim da se kako vreme prolazi i one sve vise privikavaju na okolinu kao i na mene. Dakle rizik se smanjuje. Naravno zapazam da su ove sto su dospele u grupi mnogo lezernije i manje plasljive jer se bolje osecaju u drustvu.Samo ih je ta Skunk Botija konstantno terorisala pa eto dovela ih do bolesti a njoj nista. Zakljucujem iz toga svega da je stres stvarno izuzetno jak faktor. Ranije sam to zapostavljao.
FMC s druge strane pokriva i druge moguce komplikacije.
 
#20
U pocetnoj fazi mozes da koristis sredstva na bazi formalina bez nekog problema. Ako je riba bas prekrivena belim tackama onda je mnogo bolje metilen plavo ili malahit zeleno i naravno bez podizanja temperature.