• This site uses cookies. By continuing to use this site, you are agreeing to our use of cookies. Learn more.

Hrana za mladj ikrasica

Nisam znao u koju sekciju da smestim ovu temu pa mi se "tehnicka pitanja" ucinila najprikladnijom.
Ideja ove teme je da se napravi konstruktivna diskusija o zivoj hrani za prve dane malih ikrasica.Kako napraviti paramecijum,rotatorije,ciklopse i sve ostalo sto zovemo infuzorija.Kako stabilno odrzavati kulture zivim i da je imamo u dovoljnim kolicinama za velike kolicine mladji.

Sve ovo u inostranstvu ima da se kupi po specijalizovanim internet prodavnicama,a mnogima od nas trenutno to nije dostupno pa moramo nekako da se snalazimo.Trazio sam poslednjih nekoliko dana po netu diskusije na ovu temu i tehnike kako najlakse do cilja medjutim nisam nasao nista korisno.Sve se svodi na video fajlove mikrobiologije i objasnjenja u 3 recenice na aqua forumima koje svi kopiraju jedni od drugih....
 

Comments

#2
Interesantna tema, nema sta da se doda i sada samo da razvijemo diskusiju, polako i bez zurbe a evo i zasto tako kazem. Ti ovde zelis da diskutujes o hrani za mladj a onda izmesas sve zivo. Nisam siguran da li ti se to omaklo ili je to neko opste misljenje u akvaristici o ciklopsu. Mi nikada nismo pisali nista o tome. Cyclops je UBICA riblje mladji i ti najmanje njega zelis u akvarijumu gde se mreste ribe. Manje od stotonak ovih mekusaca po litri vode moze da pobije celu mladj u kratkom periodu. Mozda je to i uzrok gubitka mladji u nekim slucajevima, ko to zna. Naravno kada ribe porastu one se osvete pa je prica drugacija :)

Evo ja bi naveo ovu pricu na protozoe i rotifer kao najbitniji izvor zive hrane i naravno na jednocelijske alge koje manje vise svako uspesno odgaji.
 
#4
Eto jedno objasnjenje od Bobana,ali ima jos mnogo toga da se kaze.Znaci ciklopsi za male ikrasice otpadaju.
Namerno sam naveo nekoliko vrsta mikroorganizama jer sve to sluzi za ishranu mladji i voleo bih da na jednom mestu sve objedinimo i opisemo,kako bi drugi kao i mi sami mogli da se vratimo na ove postove i procitamo ako zaboravimo.;)
Boban je rekao nesto,naravno ocekujem jos komentara od njega kao od ostalih sa iskustvom ili pitanjima ako nesto od osnova na ovu temu nije jasno.

Zeleo bih samo da dam link ka jednoj konstruktivnoj temi pa ko nije citao nek procita:


http://www.beke.co.nz/threads/mutna-rjeka.1988/

Pozdrav!
 
#5
Dobro je MArkisha sto si dao link da se ne ponavljamo. Neznam sta bih dodao pisanju iz te teme osim da je Dafnija jos uvek ziva i zdrava i da je ovo toplo vreme pospesilo njeno razmnozavanje. Ovih dana pocinjem da "pravim" novu turu infuzorije, jer ocekujem mrest skalara (MArkishinih) i radicu po metodi koju sam vec opisao.
Bilo bi lepo da se jos neko ukljuci u diskusiju i opise kako to radi. Cuo sam da se pojavila tecna hrana za ikrasice pa cu sutra svratiti do Pet sopa da vidim o cemu se radi, jer se sa ovim nisam sretao do sada.
 
#6
I mene interesuje ta tecna hrana iz pet centra.JBL proizvodjac.Ako je pazari Zopex verovatno ce preneti utiske.:mrgreen:

Ovde bi voleo da ne pricamo o krupnoj zivoj hrani (dafnije,crvene larve),kao sto smo pisali u "mutnoj rjeci" kolege Kojota,nego samo u varijacijama za ishranu sitne mladji...plankton,alge,infuzorija itd...
 
#7
MArkisha i ja bi kao i ti samo ja nemam sta da kazem na tu temu a "Mutnu reku" sam procitao odavno i vise puta nego ako ima jos nesto da se doda ili olaksa prakticno u vezi svega. Ali diskusija nikako da pocne....valjam_se
Naravno zanima me i ta tecna hrana koje nema ovde.
 
#8
Znam Paleo...Tamo smo diskutovali i Zopex nam je lepo objasnio neke stvari...E sad mali problem je sto se tamo sve desilo spontano,odnosno od pomoci Kojotu mi smo skrenuli sa teme drvili o dafnijama itd.
A ovde diskusija nikako da pocne a moze i da se zavrsi pre nego sto pocne kako meni izgleda.:rofl2:

Moj problem je sledeci koliko god isao po uputstvu u pravljenju infuzorije relativna stvar je sta cu na kraju dobiti.Znaci slama,suva kora od banane ili neki biljni materijal u raspadanju sa starom vodom iz akvarijuma nije davao uvek iste rezultate.Posto taj buckuris stoji vise dana dok se infuzorije razviju (pitanje u kojoj kolicini i kog kvaliteta),moze da se desi da se vreme izvaljivanja mladji i infuzorije ne pogodi i onda dolazi do gladovanja i cesto uginuca.
Da bi ovo izbegao Boban me je savetovao da u razlicitim vremenskim razmacima i na razlicitim mestima postavim sudove sa buckurisem pa da forisram onu kulturu sa kojom sam najzadovoljniji.
Pre par godina sam imao kulturu (cini mi se po opisima i izgledu da je bio paramecium) koju sam uspesno gajio 10tak dana.Davno je bilo a ja nemogu da se setim kako sam dosao u tegli do njih niti kako sam uspevao da je odrzim toliko u zivotu.
E to je muka kako dobiti jaku i stabilnu kulturu koja ima kontinuitet...

Pozdrav!
 
#9
Proizvodnja zive hrane treba da se podeli u nekoliko grupa i od toga zavisi kako ce sve da se obavi. Postupci nisu uvek isti i te male finese mogu da dovedu do losih rezultata.

Evo da krenemo sa prvom grupom, to su fitoplanktoni ili kako mi cesto kazemo "Zelena voda". Sa ovime krecemo jer je ovo, pored toga sto mi koristimo za ishranu pojedine mladji, ujedno i startna osnova za za mnoge druge organizme koje mi nazivamo infuzorija. Ako ovde pogresimo sve ostalo se rusi kao kula od karata.

Prvi a ujedno vrlo vazan korak je taj da imamo ciste posude u kojima cemo da razvijamo kulturu. Za sterilizaciju slobodno koristimo hlor ili bilo sta drugo sto je jako sterilizaciono sredstvo. Tako sterilizovanom opremom izbegavamo kontaminaciju nase kulture.
Osvetljenje kod fitoplanktona je nesto sto je neophodno jer oni koriste svetlo kao energetski izvor pored drugih za njih hranjivih materija. Mnogi akvaristi izloze svoj akvarijum suncanoj svetlosti ali je bolje da za to koristimo lampe punog spektra i da sve imamo pod kontrolom. U takvim uslovima jedan dan traje 16 sati a noc 8 sati.
Voda koja se koristi za fitoplankton treba da je cista, recimo RO/DI ili da se sterilise. Za to nam moze posluziti UV lampa ali ako je nemamo mozemo da koristimo i mikrotalasnu rernu. Kuvamo vodu desetak minuta i sve ce da bude u redu.

Sada bi ovde podelio uzgajanje fitoplanktona u dve grupe. Prva bi bila jednostavna, jeftina i svakome dostupna a druga je takozvana intenzivna proizvodnja gde je potrebna kupovina hranjivih supstanci.

Za jednu jednostavnu proizvodnju fitoplanktona mi treba da obezbedimo nekoliko stvari i to:
- Startna kultura fitoplanktona. To moze da bude malo vec zelene vode iz akvarijuma ili neke bare. Ako je voda iz akvarijuma treba da smo sigurni da je akvarijum "zdrav".
- Posuda za uzgajanje fitoplanktona, do 5 l je sasvim u redu. Ako koristimo puno fitoplanktona onda nam treba vise posuda. Plasticne flase sa zatvaracima su idealne za to.
- Osvetljenje. Lampa punog spektra.
- Vazdusna pumpa
- Malo obicne zemlje iz baste ali bez pesticida, herbicida i puno organskih materija. Najmanje treba da sadrzi humus.
- Bilo koji izvor kalcijum karbonata, obicno se koristi koralno kamenje.

U opranu i suvu posudu dodamo pola kafene kasicice kalcijum karbonata i dodamo oko jedan santimetar obicne zemlje. Napunimo vodom do zeljene visine, dodamo malo kulture fitoplanktona i zatvorimo flasu sa zatvaracem koji smo prethodno izbusili da bi provukli crevo za vazduh. Protok vazduha treba da je mali i nikako nesme da uznemirava zemlju sa dna flase. Temperatura treba da se krece negde od oko 25ºC mada moze i manje ali tada fitoplanktoni slabije napreduju. Nakon oko nedelju dana nas fitoplankton je spreman za upotrebu. Vreme moze da se produzi i do desetak dana. Ovo je i razlog zasto bi mi trebali da postavljamo kulturu u razlicitim vremenskim intervalima.
Kada hocemo da koristimo tu kulturu za ishranu riba onda jednostavno izvadimo okon 3/4 vode i to je to. Tu vodu mozemo direktno da dodamo u akvarijum gde je mladj ili da postavimo neku hranilicu koja to radi u duzem vremenskom periodu.
Posudu koju smo upravo ispraznili sada dopunimo cistom vodom i tako idemo sve ispocetka. Ako iz nekog razloga voda u posudi odjedanput pocne da smrdi ili pocne da gubi zelenu boju onda jednostavno treba da pocnemo iz pocetka. Zemlja i kalcijum karbonat treba da se baci a procedura da se ponovi.

Razlog zbog cega kultura iznenada propadne je uglavnom visa temperatura ili nedostatak hranjivih materija.

Ovde bi jos dodao zasto mi koristimo zemlju i klacijum karbonat. Zemlja je jednostavno izvor potrebnih hranjivih materija a kalcijum karbonat je pufer koji odrzava pH. Bez kalcijum karbonata pH vode pada i to dovodi do ugibanja fitoplanktona.

Intenzivna proizvodnja je skoro ista kao i gore opisano samo sto se u ovom slucaju koristi pripremljena smesa za razvoj fitoplanktona. U toj smesi je vec sve dodato tako da mi ne moramo da vodimo racuna o zemlji ili kalcijum karbonatu.

Sve te smese za ishranu fitoplanktona su derivati Guillard F/2 formule. Koga to zanima a verujem da ce mnoge da zanima evo linkovi ka tome pa pogledajte sta vam treba.

Ovo je F/2 formula za slanu vodu https://ncma.bigelow.org/node/79
Sve ostalo su derivati koji se prilagode nekoj specificnoj algi pa recimo za spirulinu: (Skinuto uputstvo sa sajta :( )

Sve je to manje vise isto. Ova formula za spirulinu je otprilike sta nama treba ako zelimo da intenzivno gajimo fitoplanktone. Druga opcija je da to kupimo.

Eto bas sam ga udavio sa ovime ali to je prvi korak koji moramo da znamo kako da odradimo.
 
Last edited:
#10
Opet da ponovim, bez zurbe sa ovime. Bolje je da prodiskutujemo prvo o fitoplanktonu pa nakon njega da predjemo na protozoe koje su isto tako vrlo jednostavne za uzgoj.
 
#11
Kada hocemo da koristimo tu kulturu za ishranu riba onda jednostavno izvadimo okon 3/4 vode i to je to. Tu vodu mozemo direktno da dodamo u akvarijum gde je mladj ili da postavimo neku hranilicu koja to radi u duzem vremenskom periodu.
Ovaj deo mi nije jasan. Izvadimo 3/4 vode od koje kolicine? Da li tu svu vodu (3/4) roknemo u aq pa to traje danima ribama kao hrana ili...?
I kako radi ta hranilica? Jel kao nesto kaplje? Verovatno je tesko nabaviti tako nesto?

Inace ne davis Bobane nikako,upravo bas ti hvala za opsiran tekst:ziveli:
 
#12
Mi razvijamo kulturu u posudi od nekoliko litara vode, recimo 4 l. Kada je razvijanje fitoplanktona zavrseno odnosno kada ga ima u dovoljnoj kolicini onda mi koristimo malo crevo i izvadimo oko tri litre te zelene vode. Tih tri litara vode mi mozemo da direktno dodamo u nas mresni akvarijum pa dok traje sto zavisi od broja mladji. Da li je to dan - dva ili vise to ce praksa da kaze.
Ja licno bi menjao vodu cesce sto je neophodno za zdravi razvoj riba jer moze da dodje do nagomilavanja organskih materija koje su dobra osnova za razvoj bakterija a to bas nije tako pozeljno. Menjanjem vode smanjujem i kolicinu ubacenog fitoplanktona pa se sve odvija cesce. To nije problem jer ako mi gajimo fitoplankton onda postavimo vise takvih posuda pa imamo sasvim dovoljno. Sve je to sada nagadjanje a odgovori se nalazi u praksi.

Hranilica je bas tako kako si i naveo, kap po kap. Mnogi akvaristi koriste pribor za transfuziju koji je idealan za to. To moze svako da nabavi a moze i da se inprovizuje.
Eto tako i drago mi je da je sve ovo od koristi :)
 
#13
Jedna grupa jednocelijskih zivotinja ili biljaka, sve jedno kako ih definisemo jer su neto izmedju je Euglena (http://en.wikipedia.org/wiki/Euglena). Po nekoj modernijoj klasifikaciji spada u Protist (http://en.wikipedia.org/wiki/Protist) Ovi organizmi imaju sve odlike algi ukljucujuci i hlorofil sto im omogucava stvaranje sopstvene hrane ali imaju i sistem za varenje kao i organelu za kretanje kao bicari. Euglena se hrani i bakterijama i zato je odgajanje ovih organizama razlicito od odgajanja fitoplanktona u samo nekoliko detalja.
Ovaj rod ima puno vrsta, od izuzetno malih pa do znatno vecih i ove vece su predmet naseg interesovanja.

Pre nego sto nastavim sa ovime samo da dodam da mi moramo da imamo startnu kulturu ovog organizma. Mikroskop je nas prijatelj kod ovakvih stvari a jos veci prijatelj nam je akvarista koji ima mikroskop :) Na zalost to je tako. Ja sam gledao pod mikroskopom vodu iz bazena i euglena je manje vise uvek prisutna. U klasicnom multikulturalnom uzgajanju infuzorije ona je skoro uvek prisutna ako uzmemo pocetnu kulturu iz nekog bazena ili starog akvarijuma.

Gajenje euglene se svodi u dve faze. Prva je ta da mi moramo da obezbedimo preduslov za ove organizme a zatim da predjemo na njihov uzgoj. Preduslov je, nista drugo nego hrana za njih.

Za uzgoj Euglene treba da obezbedimo sledece:
- Pocetnu kulturu Euglena
- Ciste posude kao i kod fitoplanktona. Obicne velike staklene tegle su idealne za to.
- Cista voda, isti postupak kao i kod fitoplanktona.
- Hrana za bakterije
- Osvetljenje, isti postupak kao i kod fitoplanktona.
- Vazdusna pumpa
- Izvor kalcijum karbonata

Postupak gajenja je sledeci:
Prvo mi treba da pripremimo podlogu za bakterije. U tu svrhu mo mozemo da koristimo pirinac, zito, pasulj i tome slicno a isto tako i suske kukuruza koje su dobre za to. Ako koristimo zitarice prvo treba da ih prokuvamo da omeksaju dok suske samo natopimo u vodu. Kada se sve prohladi i svede na sobnu temperaturu mi uzmemo nasu pripremljenu posudu i dodamo oko pola kasicice kalcijum karbonata koji ce da odrzava pH. Ovo je vrlo vazno jer mora da se odrzava pH. Kod ovog uzgoja pH je jos vise podlozan padu usled produkata metabolizma Euglena. Nakon toga dodamo par zrna zitarice koje smo odabrali, sve je jedno, ili par kukuruznih suski i nalijemo nasu pripremljenu sterilnu vodu. Posudu poklopimo i sacekamo oko nedelju - dve dana. Nakon tog vremena voda ce da se zamuti i da se na povrsini uhvati skrama. To su bakterije koje nam sluze kao hrana za nasu Euglena.
Kada je sve to spremno onda u tu posudu ubacimo kulturu Euglena. Sada je potrebno da i obezbedimo mali protok vazduha. Taj protok treba da bude vrlo mali kao i kod uzgoja fitoplanktona, recimo jedan mehur na svakih 5 sekundi. Temperaturu odrzavamo na nekih 25 ºC i sada obezbedimo osvetljenje, 16 sati dan i 8 sati noc.
Razmnozavanje euglene ide vrlo sporo i moze da potraje i mesec ipo dana. To je i losa strana uzgoja ovih organizama ali je njihova hranjivost izuzetno velika za nasu mladj.

Koriscenje ove zive hrane ide isto po sistemu kao i kod fitoplanktona. Razlika je u tome sto mi nakon svake "berbe" treba da opet dodamo zitarice ili sta smo vec odabrali. Jednom osnovana kultura moze da traje mesecima.

Opet da ponovim sve se svodi na praksu i kada jednom nadjemo nas "idealan" recept sve je lakse.
 
#14
Kapiram da je euglena nekako bolja varijanta. Jeste da se ceka duze ali kao sto rece dugo ti traje jenom osnovana kultura sto znaci da se islati trud a i hranljivija je.:ziveli:
 
#15
Definitivno je bolja hrana od fitoplanktona. Mlade ribe u svom prvom periodu nemaju izgradjen sistem da namirisu hranu pa zato nesto sto se krece izaziva spontani refleks ili reakciju hranjenja poznatu kod riba. To je i prednost tih protozoa u smislu zive hrane. Problem nastaje ako je ta protozoa suvise brza za ribu sto otezava hranjenje. Ima podataka da pojedini bicari mogu da odmaknu par milimetra kada se nadju u takvoj situaciji sto je dovoljno da prezive. Iz tog razloga rotifer je mozda i najidelanija pocetna hrana za mladj.
 
#16
Sledeca grupa "zive hrane" za nasu mladj je takozvana nama poznata infuzorija, multikulturala grupa jednocelijskih protozoa. Ova grupa je toliko velika i sadrzi izuzetno male jednocelijske organizme pa sve do dovoljno velikih da moze da se uoci i golim okom kao sto je slucaj sa paramecijumom. Kao hrana ova grupa je izuzetno vazna za mladj i predstavlja jednu od osnovnih startnih hrana za mlade ribe. Vazna stvar u svemu ovome je da mi ne moramo da se usresredimo na monokulturu mada ako bas zelimo mozemo da idemo i u tom pravcu.
Generalno infuzorija pokriva sve, od bakterija, ameba pa do bicara. Uzgoj infuzorije je vrlo jednostavan i svako moze bez po muka da odgaji kulturu. Jedino pitanje u svemu ovome je da li je ta kultura bas podesna za nasu mladj ali je sigurno da ce jedan deo takve kulture zadovoljiti potreba mladji.
Bez obzira o kojoj kulturi se radi uzgoj se svodi na isto pa da napisem i to mada je sve to svima vec poznato.

potrebno za uzgoj:

- Za uzgoj infuzorije potreban nam je neki suvi biljni materijal. Tu nema pravila i ovo cesto dovodi do konfuzije sta treba da se koristi. Bilo sta biljnog porekla. Suva kora banane, osusena repa, seno, osusene biljke koje smo izvadili iz akvarijuma itd. Tu nema kraja. Ako koristimo zitarice onda treba da se prokuvaju. Sve ovo je jednostavno hrana za bakterije koje su dalje hrana za nase bicare itd. Pravi mali barski mikroskopski zivot.
- Cista sterilna posuda. Mozda sedam posuda, jedna za svaki dan. Staklene tegle su idealne za to a velicina zavisi od nase potrebe.
- Voda iz zdravog akvarijuma.

Postupak je vrlo jednostavan. U sterilnu posudu nalijemo akvarijumsku vodu i ubacimo oko 10g nase odabrane biljne materije. To je sasvim dovoljno. Takvu posudu ostavimo negde sa strane gde je temperatura oko 25 ºC. Svetlo i aeracija nisu potrebni za infuzoriju. Ako bas zelimo i fitoplanktone onda obezbedimo i osvetljenje. Licno mislim da je bolje da se fitoplanktoni gaje odvojeno. Nakon sedam dana nasa kultura je spremna za upotrebu. Tako spremna kultura ima specifican miris ali ne i tezak smrad koji nam nagovestava da je nesto otislo pogresnim smerom.
Postavljanje infuzorije treba da obavimo svakoga dana tako da imamo dovoljnu kolicinu za hranjenje nase mladji. Jednom iskoriscenu infuzoriju bacamo i sve idemo ispocetka, znaci ne obnavljamo vec postojecu infuzoriju.

Koristenje se svodi na pazljivo odlivanje vode ili vec kako nam je zgodnije i takva voda se direktno doda u akvarijum gde je mladj ili se koristi hranjenje kap po kap. To je vec nasa zelja.

Izvor zdrave kulture infuzorije moze da bude i dobro uredjeni bazen. Mi slobodno mozemo da uzmemo malo vode i da tako zapocnemo nasu kulturu. Pored toga i nas sundjerasti filter sadrzi puno mikroorganizama pa jednostavno i on moze da bude dobar izvor kulture.
Mnogi akvaristi imaju u svom akvarijumu java moss i druge biljke koji moze da se iskoristi za startnu kulturu. Izvadimo malo te mahovine i isperemo u vodi koju cemo da koristimo za razvoj kulture. Ja sam pre par dana bas gledao truli list lokvanja i on je bio prekriven mnogim mikroskopskim organizmima koje mi nazivamo infuzorija.

Ako mi zelimo da se usresredimo na monokulturu infuzorije onda nam je potrebna startna kultura. Tu je u igri nama poznati paramecijum (http://en.wikipedia.org/wiki/Paramecium) kao i Blepharisma (http://en.wikipedia.org/wiki/Blepharisma). S obzirom da mi zelimo da gajimo ovu kulturu na duze staze onda mi treba da vodimo racuna i o pH. To znaci da mi treba da dodamo i kalcijum karbonat koji nije potreban u gore navedenom slucaju. Pored toga mi odlivamo jedan deo vode, oko 3/4 koji koristimo za ishranu mladji, a zatim dodajemo svezu cistu vodu i biljni materijal po potrebi. Ovo je vazno jer je nama stalno potrebno prisustvo bakterija. Tako odrzavana kultura moze da traje izuzetno dugo, nisam ni sam siguran koliko, dve- tri godine ili vise.
 
#17
He he ovde moze da se doda jos kako nasa akvaristika ima veze sa generalnim ukrasavanjem naseg stana. Svi mi ponekada dobijemo cvece na poklon ili jednostavno uberem u nasoj basti. Takvo cvece zavrsi u vazni, naravno sa vodom. Nedelju dana kasnije mi imamo infuzoriju a da nismo ni mrdnuli :)
 
#19
Bobane, u Sera Artemia mix pored jaja artemie postoji i hrana za artemiju ( mislim da je slani fitoplankton u pitanju) moze li se iz vode ge se razmnozava artemija uzeti pocetna kultura fitoplanktona za uzgajane u slatkoj vodi i na taj nacin obezbediti pocetna "strerilna" kultura?
 
#20
Licno mislim da to nije slucaj sa ovime sto ti navodis mada da budem iskren nikada nisam koristio Sera Artemia mix. Ja imam slican mix od SFB i to su jajasca artemije i odredjena kolicina soli. Tu nema nikakve hrane za artemiju.

Inace mislim da ti tesko mozes da razvijas morske alge u slatkoj vodi.
Razvijanje monokulture nije potrebno ako ti ne proizvodis fitoplankton komercijalno iz nekog razloga. Nema potrebe za time a ako sve to zapocnes u nekoj posudi i vodi koje nisu imale kontakt sa ribama i drugim zivim bicima onda je sve to vrlo bezbedno sa stanovista patogena za nase ribe. Da li ce nase ribe da to jedu ili ne to je vec druga prica.