U današnje vreme identifikacija mnogih vrsta riba može da bude vrlo jednostavna zahvaljujuci slikama na kojima mogu da se jasno vide specifične karakteristike pojedinih vrsta kao i boje živih primeraka vrste koja je opisana.To naravno ne važi za sve ribe jer mnoge ribe pojedinih rodova imaju takve karakteristike koje nisu tako uočljive ili ih jednostavno nije moguče videti. Na našu sreću, kada je reč o Rosy tetrama, fotografija odrasle ribe je uglavnom dovoljna da nas uputi na pravi put.

Iako su Rosy tetre več relativno dugo u akvaristici one i dalje predstavljaju problem akvaristima da ih identifikuju a sve je to usled pogrešnih raspoloživih podataka koje akvaristi poseduju. To isto važi i za vlasnike akvarističkih prodavnica koji proslede pogresne podatke akvaristima i tako to ide sve u krug. Veliki izvoznici akvarijumskih riba uglavnom koriste neko ime kojim pokrivaju određenu vrstu i sve slične im ribe bez neke želje za identifikacijom.
Ja sada ne želim da kritikujem akvariste ili prodavce radi toga jer to je sve posledica proteklog dosta površnog istraživanja ovih riba pa samim tim pogrešne informacije su i odaslate akvarističkom svetu i sada je sve to mnogo teže da se kanališe.

Koliki je problem bio u istraživanju ovih riba može da se vidi i po tome što je tipska (type) riba Hyphessobryco bentosi u stvari mladi primerak koji nema sve odlike odraslih riba. Pored toga sama sistematika Rosy tetra, gledajuči generalno, predstavljala je problem mada o tome neću da pišem u ovome tekstu jer to ne bi bilo ni malo zanimljivo. Sve u svemu taj problem je za sada rešen mada sve to može i dalje da se menja i mi možemo da odahnemo jer je rod Hyphessobrycon za sada dosta stabilan.

S obzirom da u Rosy tetre spadaju mnoge tetre sličnih karakteristika ja ću da skratim sve ovo i da se koncentrišem na identifilaciju dve vrste i to Hyphessobrycon bentosi i Hyphessobrycon rosaceus a koja je vrlo jednostavna ako se zna ključni detalj.

Ako mi pogledamo literaturu koja datira svega nekoliko godina unazad vrlo jasno možemo videti da je sve to tako konfuzno i da jednostavno nema nekih jasnih granica u vizuelnom izgledu između ovih riba. Pored toga u tim knjigama se nalaze i Hyphessobrycon sp. koje su takoreči iste a dodatnu zabunu unose i razni sinonimi ovih vrsta koji su u to vreme smatrani za važeće vrste pa tako susrečemo Hyphessobrycon ornatus, Hyphessobrycon robertsi, Hyphessobrycon bentosi rosaceus itd.
Uzeću za primer nama dobro poznati atlas riba "Dr Axelrod's Atlas of Freshwater aquarium fishes". Ako pogledamo 291. stranu, slika 3, jasno se vidi da su na slici dva mužjaka Hyphessobrycon rosaceus a u atlasu je naznačeno da su to Hyphessobrycon bentosi. Na sledečoj strani, 292 slika 6, je slika Hyphessobrycon bentosi i to je ispravno a druge dve koje su označene kao Hyphessobrycon sp. su u stvari Hyphessobrycon bentosi. Posebno treba da se obrati pažnja na sliku 8 jer je ta ista slika i u Axelrod mini atlasu (strana 363) označena kao Hyphessobrycon sp. "Robert's tetra" pored još druge dve slike od kojih je slika 3 na 362 strani korektno označena kao Hyphessobrycon bentosi dok slika 1 na 363 strani označena kao Hyphessobrycon sp. je u stvari Hyphessobrycon bentosi. Da ne diskutujem dalje o ovome nego da dodam da je slično i u Gery-jevoj knjizi koja je dugo smatrana kao dobra osnova za identifikaciju za vrste tetra a u osnovi i jeste tako.

Šta je bio problem u svemu ovome i šta je to što je dovelo do ovakve velike konfuzije?
Pre svega, kako sam več naveo, mnogi primerci ovih riba su proučavani u nekom svom ranijem dobu pre potpune polne zrelosti. Ovo u osnovi nama akvaristima neznači mnogo ali sa naučne strane sve to menja stvar. Dovoljno je reči da se broj zuba na maxilla-ma povečava sa uzrastom ovih riba a to je podatak koji nije u to vreme bio uočen. To je i bio jedan od uzroka čestog prebacivanja ovih riba iz roda u rod a sve to nije bilo tako davno ali kako sam več napomenuo ovo ću da zaobiđem u ovom mom pisanju.

Nama više važnija stvar u smislu vizuelnog pokazatelja je humeral spot ili kako mi kažemo mrlja na boku ribe. Često može da se čuje da je to neki važan pokazatelj a čak je i Hyphessobrycon robertsi okarakterisan tako jer se smatralo da Hyphessobrycon bentosi nema izraženi humeral spot. Istina je da i H. bentosi i H. rosaceus imaju humeral spot i njegova vidljivost isključivo zavisi od spoljnih okolnosti. Obe ove vrste pokazuju izraženi humeral spot kada se nalze iznad tamne podloge a posebno kada su iznad potpuno crne podloge. Kod takvih tamnih podloga ćelije hromatofora ekspanduju i humeral spot je vrlo izražen. Sve ovo nam govori da izraženost humeral spot-a ne može da se uzme kao neki pokazatelj u razdvajanju ovih vrsta.

I tako smo došli na sam kraj ove diskusije a ujedno i važne karakteristike koja jasno razdvaja Hyphessobrycon bentosi od Hyphessobrycon rosaceus a to je bela pigmentacija na vrhu prvog ne razgranatog i prvog razgranatog zraka analnog peraja kao i na vrhu pelvic peraja. Eto kako je sve jednostavno i možda sam mogao sve ovo da kažem u samo jednoj rečenici i da ne pišem na široko i nadugačko o ovoj problematici. Ipak ovako je bolje jer može da se sagleda i razume cela ova situacija u vezi ovih nama dragih tetri.

Ne tako davno na tržištu su se pojavile još jedne Rosy tetre koje su nam poznate kao "Whitefin ornate tetra". Ovo ime može da se razlikuje od regiona do regiona. Po zadnjim pokazateljima ova pomenuta tetra je u stvari geografski varijetet Hyphessobrycon bentosi što nije ni čudno s obzirom na široku geografsku rasprostranjenost H. bentosi. Iako ova riba ima pomenutu belu pigmentaciju karakterističnu za H. rosaceus od nje je jasno razdvaja bela pigmentacija dorsal peraja. Ipak kod pojedinih jedinki se vidi crna pigmentacija karakteristicna za H. bentosi.

Što se tiče nekog uporednika razlika između ove dve ribe teško da bi mogli da nešto odredimo kao jasnu granicu. Broj zraka u perajima kako osnovnih tako i razgranatih je vrlo sličan, broj krljušti i broj zuba isto tako. Za sada ih razdvaja geografska lokacija i nije poznato da ove dve vrste koegzistiraju. Predpostavka da u regionu izmedju ove dve vrste može da dođe do stvaranja neke nove kombinacije obojensoti u suštini je i potvrđena ovom najnovijom Rosy tetrom. Ako sve ovo sumiramo onda nama akvaristima ostaje samo da se uzdamo u belu pigmentaciju analnog i pelvic peraja i sa lakočom možemo da utvrdimo šta u stvari posedujemo.

Evo sa ovime i završavam ovaj mali tekst uz nadu da sve ovo može nekome i da pomogne.