Tvrdoća vode
Sada više nisam ni sâm siguran koliko puta smo pričali o tvrdoći vode i uvek se nekako vraćamo na tu temu sa nekim nedoumicama. Ovde ću probati da dam neko objašnjenje tih pojmova i nadam se da ćemo tu i da završimo.​
Tvrdoća vode kao pojam je nastala za potrebe industrije kod prerade prirodnih voda i to iz prostog razloga što je u procesu proizvodnje nastajalo taloženje karbonata i samim tim došlo do neželjenih problema. Da bi se to izbeglo tražen je način da se to nekako meri i kao prvi test korišćena je sapunica. To je bilo vrlo prosto ali i problematično, jednostavno voda peni ili ne.​
Razvojem nauke došlo se do drugih metoda i one se i dan danas koriste.​
hardness.jpg

Kao i u svim drugim oblastima tako i u ovoj svako je za sebe odredjivao jedinice pa je tako i nastao pojam DH u Americi (Degrees of Hardness), dH u Nemačkoj (deutsćhe Haerte), nešto treće u Francuskoj i Engleskoj, možda nešto sasvim peto u Kini itd a isto tako i način samog merenja količine supstance. Neki su koristili sadržaj CaO, neki sadržaj CaCO3 da bi iskazali rezultat ali i po različitim zapreminama vode. Naravno, u prvo vreme to sve nije bilo tako ni bitno ali kasnije je gledano da se sve to standadizuje jer je industrija postala povezana nebitno od njene lokacije.​
Originalno, kada se govorilo o tvrdoći vode imalo se na umu samo sadržaj kalcijum karbonata jer njega najviše i ima u vodi pa on i pravi najviše problema. Isto tako je ustanovljeno da kalcijum dolazi ne samo iz karbobata već i od drugih jedinjenja i tada je uveden termin stalna i prolazna tvrdoća. Prolazna tvrdoća se isključivo odnosila na kalcijum i magnezijum bikarbonat i ona je nazvana KH i to je naš najveći problem u današnje vreme kada diskutujemo i tumačimo tvrdoću vode a o tome ću kasnije.​
Da bi se sve nekako pojasnilo uveden je i pojam TH ili GH (Total Hardness = Gesamthärte) kao ukupna tvrdoća vode koja je u stvari suma Ca i Mg nastalih iz karbonata i s druge strane sulfata i hlorida. Kako god da okrenemo, u ovom slučaju, termin KH referiše na kalcijum i magnezijum karbonat sa ciljem da se izrazi sadržaj kalcijuma nastalog od karbonata i to se i dan danas koristi u industriji. Greške pri merenju se totalno ignorišu jer su radi svoje potrebe totalno beznačajne.​
Sada da se prebacimo na akvaristiku i sve te probleme koje nosi taj nesretni izraz KH.​
U akvaristici mi ne merimo karbonatnu tvrdoću niti imamo načina da to uradimo sa standardnim testerima. Ako pogledamo način na koji se meri onda sve to postaje jasnije a to je titracija vode kiselinom gde mi odredjujemo p ili m alkalnost i to totalnu alkalnost. P alkalnost je promena boje fenol ftaleina a m se odnosi na metil oranž. Ova m alkalnost je u stvari to što većina naših akvaristickih testova i pokazuje. Pojedini testovi imaju i druge tačke alkalnosti i to je uglavnom vezano za morsku akvaristiku i oni mogu da izmere karbonatnu tvrdoću.​
Problem u svemu ovome je taj što je termin KH iz gornje diskusije iskorišćen kao naziv za ovakve testove i to je ono što zbunjuje većinu akvarista. Dakle naš KH u akvaristici je merenje puferskog kapaciteta supstanci u vodi gde su zastupljeni i borati i hidroksidi i ko zna šta još a ne merenje karbonata ili bikarbonata. Naravno da su i karbonati tu prisutni i da oni uglavnom imaju najveći udeo u nekom prosečnom akvarijumu ali ne i u akvarijumu gde je voda kiselija ili mekana sa stanovišta GH. Šta tek reći za morsku akvaristiku ili za biljne akvarijume gde se namerno dodaju odredjene hemikalije da bi se korigovala alkalnost.​
Eto to bi bilo rečeno onako prostim rečima i mislim da bi svi trebali da imaju na umu da je akvaristički pojam KH u stvari alkalnost i da bi mi konačno trebali da prekinemo povezivati te industrijske definicije sa našom akvaristikom. KH je samo jedan nesretan pojam koji je jednostavno zalutao u akvaristicke vode, ustalio se tu i tako nam je sada.​
Koliko to povezivanje daje nelogičnosti može se videti u nekim primerima gde je TH manje od KH a već smo rekli da je TH = stalna + prolazna (KH) tvrdoća što znači da je to nemoguće. Naravno da je nemoguće jer mi sabiramo babe i žabe ako to primenimo na akvaristiku a takav slučaj u industriji se jednostavno koriguje odnosno ignoriše.​
Sada malo da kažem o načinu izražavanja kod merenja tvrdoće vode jer i tu postoje mnogi načini.​
Nemački stepen je definisan sadržajem prevedenog CaCO3 u CaO u vodi i 1 stepen je 1dGH = 10 mg/l CaO. Prostom računicom preračunavanja udela CaO iz CaCO3 dobija se da je to oko 17.9 ppm ili 17.9 mg/l​
Ovde treba naglasiti da je ovo ustaljeno izražvanje u akvaristici i skoro svi testeri su podešeni za ovakvo izražavanje.​
Postoje još neki načini izražavanja rezultata i tu se pojavljuje francuski stepen koji za razliku od nemačkog stepena pokazuje sadržaj CaCO3 u vodi. 1°F = 10mgCaCO3/l što nam direktno daje rezultat 10 ppm-a. Američki stepen je 1mg CaCO3/l odnosno 1 ppm.​
Jedan pravilniji način koji polako zauzima svoje mesto je meq, skraćenica od miliekvivalent (milliequivalents) koji jednostavno pokazuje koliko je utrošeno neke poznate supstance (milimola) za titraciju odredjene količine uzorka. U našem slučaju je u pitannju koliko je utrošeno kiseline poznate koncentracije za postizanje m alkalne tačke. 1 meq/l je jednak 2.8 KH.​
U slučaju da se koristi za izračunavanje kalcijum i magnezijum karbonata onda je rezultat izražen kao da je u pitanju samo kalcijumkarbonat.​
Malo opširnije o tome:​
 
Svi se zdali da spustaju tvrdocu a jedino ja moram da je podizem! Posto ne mam vremena da vucem vodu u kanisterima a i puno ce mi vode trebati resio sam da sakupljam kisnicu. Izmerim GH od 1 do 3 e sad kako da ga podignem i cime? e sad dobio sam neki savet jos ranije ali neznam jel to dobro,ovako u teglu od 1litr ili kile se stavi 200/300g kreca u prahu i nalije se vode do gore i sve izmesa i kad se sve stalozi i izbistri sa spricem se dodaje u vodu u akvarijumu. Kaze covek da nikad nije koristio nikakve testove nego uzme prstima poprska vodu po staklu akvarijuma i ako pobeli onda je dosta tvrdo ako ne doda jos malo! Jel postoji neki drugi nacin da se voda otvrdene i dali je ovo dobro?
 
To sto ti zelis da koristis je kalcijum hidroksid a sve sto povecava kausticnu alkalniost nije bas pogodno da se tek tako dodaje u vodu. Ako to radis odokativnom metodom pH moze da skoci do vrlo nezgodnih granica. Pobeli ne pobeli, he he, ajde da ne komentarisem to :) Neke ribe bas imaju srecu da prezive kojekakve akrobacije.

Vidi ako ti zelis da korigujes alkalnost (pH) onda tu nema odokativne metode vec ti treba oprema za testiranje. Ako ti se bas ne zuri onda mozes da ubacis kalcijum karbonat (karbonatno kamenja) u tu kisnicu pa neka stoji tako i alkalnost ce da raste.
 
Ne znamsta da kazem! Covek koji mi je rekao da se dodaje ta voda iz potopljenog kreca je drzao zivorotke 10 god. Tom nekom metodom je dolazio do zeljene tvrdoce vode koje je eto merio tako! A kako onda ja da dobijem zeljenu tvrdocu jel mi nije resenje da potopim kamenje pa da cekam?
 
Krec i krecna voda nije nista novo, to je jedna od metoda koja se koristi za podizanje tvrdoce vode u morskoj akvaristici. Ipak to se ne radi nasumice jer je to kalcijum hidroksid.
Druga stvar je to sto taj savet nije univerzalan vec je primenjiv na taj konkretan slucaj. Zivorotke, guppy i molly, podnose visoku tvrdocu, cak i morsku vodu podnose. Ako ti imas juznoamericke tetre onda je to pravi nacin da ih se resis ako radis to nasumice.
Resenje za tebe je da mesas tvrdu vodu sa kisnicom, da kupis soli za podizanje tvrdoce vode akvarijuma ili da ubacis kalcjum karbonat pa da cekas. Ovo zadnje izuzima sve ostale potrebne minerale koje su potrebne ribama.
Inace ako te samo brine pH onda mozes da odradis to i sa sodom bikarbonom.
 
Mislim da u tvom slucaju kisnica nije resenje posto mislis da se ozbiljno bavis gajenjem i razmnozavanjem riba. Tesko ces sakupiti dovoljnu kolicinu vode u letnjim mesecima. Prosli mesec sam potrosio oko 30 t vode (30000litara), a nemam neku bas veliku odgajivacnicu. Pomnozi litrazu akvarijuma koju planiras sa bar 6 i dobices neku minimalnu kolicinu vode koja ti je potrebna na mesecnom nivou. Mislim da je resenje jedan dobar RO uredjaj sa predfilterima za vecinu necistoca koje sadrzi tvoja vodovodna voda.
 
Razmisljam i o tome samo dok se sad malo sve pokrene. Ali i RO vodu moram da otvrdnem. Juce sam stavio gaseni krec u teglu sa kisnicom pa cu da probam da dodam u flasu od litre da vidim parametre. parametri kisnice Gh 0>1 Ph izmedju 6,5 i 7
 
Mislim da je rezultat toga vrlo predvidljiv. pH ima da ode na oko 12 a GH zavisi od dodate kolicine hidroksida. Ako meris KH to opet zavisi od kolicine dodatog kalcijum hidroksida jer je to tipicna neutralizacija.
Kod kisnice ili destilovane/RO vode gde je KH nula pH raste ili opada strmoglavo u zavisnosti sta dodas, kiselinu ili bazu.
To sto ti je sada pH kisnice 6.5 -7 moze da bude od CO2 ali i od kiselina (kisele kise).