Kada su ribe obolele?

31 Oktobar 2009
80
0
6
Novi Sad
#1
Iz knjige " Svet akvaristike", Rihard Jerič, Ljubljana 1984.god.

Teško je utvrditi kada su ribe bolesne, ali je vrlo važno bolest utvrditi pravovremeno. Ako bolest opazimo tek onda, kada ribe prestanu da uzimaju hranu, plivaju na leđima i ako se njihova peraja već raspadaju onda je već skoro kasno.
Ako ribe duže posmatramo, dobićemo uskoro sami iskustvo i moći ćemo utvrditi ako nešto nije uredu sa njima. Naročito moramo paziti na njihovo ponašanje i spoljašnost. Čim se ribe drugačije ponašaju nego obično, to može biti sumnjiv znak.

Prvi simptomi bolesti:
Riba je vrlo mirna i ne osvrće se na okolinu. Ako je želimo pokretom ili predmetom uplašiti, ne beži. U težim slučajevima se možemo ribi približiti čak i sa mrežicom za lov, a da ne reaguje. Riba ne pliva normalno i nema pravlinog položaja tela - leži na boku ili na leđima sa glavom usmerenom gore ili dole, pliva u kovitlac ili na mahove, stresa se na mestu, gubi apetit i ne pogleda ni svoju najmiliju hranu.
Drugi simptomi su još brzo i nejednako disanje, kao i slepljenost peraja, koja više ne širi i ne diže. Pred izbijanjem nekih parazitskih bolesti se ribe skupljaju u uglu akvarijuma pod rasprskivačem sa željom da se pomoću vodene struje reše parazita na koži.
Prilikom pojave bolesti se boja tela promeni;postaje svetlija ili tamnija. Površinu kože prekrije prljava siva prevlaka koja je često pahuljičasta kao vata. Po telu se pojave različite mrlje, tačke, razmazane pege, koža je na nekim mestima otečena, peraja su nacepkana i raspadaju se. Po telu se vide veći ili manji izraštaju bele, crvene ili čak ljubičaste boje. Trbušni deo je jako naduven ili uvučen. Izmeti su dugi, končasti, sluzasti, žućkaste ili tamne boje i ne odvajaju se od ribe, već se vuku za njom. Oči su izbuljene, mutne ili prevučene mrenom, belim tačkicama, a u težim primerima čak potpuno raspadaju u očnoj duplji. Ako uzmemo bolesnu ribu iz vode i premičemo je sa boka na bok, oba oka će pratiti premicanje tela. Kod zdrave ribe je drugačije, jer zbog očnog refleksa, oba oka pokušavaju da zadrže prvobitni položaj i zato se uvek obraćaju u suprotan smer od onog u koji smo ribu obrnuli.
Ako smo opazili jedan ili više takvih znakova, onda su naše ribe bolesne, ali tu ne smemo preterivati. Može se dogoditi da i zdrava riba malo drugačije pliva ili se ljulja ili čak i vuče izmet za sobom. Ako su simptomi bolesti izraziti, moramo odmah preduzeti odgovarajuće mere. U prvo vreme nije najvažnije da ribu izlečimo - važno je da bolest odmah lokalizujemo da se ne bi dalje širila.
Kod bolesti koje imaju vrlo karakteristične simptome kao npr. kod ihtioftiriaze ili bakterijskog raspadanja peraja, nećemo ribe lečiti u posebnom akvarijumu, već ćemo upotrebiti ispitana sredstva za te bolesti ( ichtio lek , saporex).
Pomenuti lekovi su sastavljeni tako, da ih možemo upotrebiti u zasađenom akvarijumu, samo da prethodno isključimo filter i pojačamo aeraciju ( ukloniti aktivni ugalj jer on neutrališe lekove)
Ako ne možemo da utvrdimo pravilnu dijagnozu, a imamo mogućnosti, prenećemo bolesne ribe u akvarijum bez podloge i biljaka. Ponekad je teško bolest detaljno ispitati i odrediti. Više puta nam to ne uspeva na brzinu, a naročito kod početnih simptoma ili ako nemamo dovoljno iskustva sa područija ribljih bolesti. Ako sami sebi ne možemo pomagati, onda se posavetujemo sa iskusnijim akvaristom.
 
31 Oktobar 2009
80
0
6
Novi Sad
#2
Lečenje

Lečenje počinje posle utvrđivanja bolesti i njenog prouzrokovača. Uspeh lečenja zavisi u prvom redu od pravilne dijagnoze bolesti. Akvaristima savetujemo ako nisu ubeđeni u vrstu bolesti i ako se pojavila samo na jednom ili dva primerka da te ribe uklone a sav pribor koji su pri tom upotreblajvali dobro dezinfikuju.
Pri lečenju riba moramo biti veoma pedantni. Lečenje oduzima mnogo vremena a često nije ni jeftino pogotovo ako se radi o bolesti za koju nema u prodaji odgovarajućih lekova. Za većinu čestih i masovnih bolesti akvarijumskih riba ima kod nas već pripremljenih i primerenih sredstava, samo pojavljuju se i bolesti koje nisu masovne, ali za njihovo sprečavanje još nemamo odgovarajućih sredstava.
Ribe lečimo na više načina:
Kratkotrajna kupanja: primenjujemo kod lakših infekcija spoljašnjih delova tela a te infekcije mogu ponekad da izbiju masovno. Propisanu količinu leka rastopimo u određenoj količini vode. Kratkotrajna kupanja pripremimo i manjoj posudi i u nju namačemo ribu prema uputstvima. Pošto smo ribu " okupali", onda je " oplačemo" u čistoj temperiranoj vodi i vratimo u kavarijum. Pošto kupanje traje obično kratko vreme. možemo ribu namakati sa mrežicom. Na taj način moramo ribu vrlo brzo uzeti iz "kupatila" jer se kratkotrajna kupanja obavljaju u vrlo koncentrovanom rastvoru preparata ( leka). Osetljivije vrste riba za vreme kupanja kontrolišemo da im ne bi škodio lek.Ako bi se, slučajno počele prevrtati, moramo odmah prekinuti sa kupanjem, jer to je siguran znak da ribe ne podnose to sredstvo. Kod osetljivijih riba je korisno da rastvor za kupanje provetravamo. Kupanje možemo ponoviti više puta u intervalima jednog ili dva dana, a sve zavisi od vrste bolesti i njene otpornosti.
Za kratkotrajna kupanja upotrebljavamo sledeća sredstva:
- formalin ( 20-25 ml na 100 l vode, 30-40 min.) protiv kostiaze.
- kaliumpermanganat( 1g na 10 l vode, 30-50 sekundi) protiv Chilodonelli i Trichomondaini, Argulusu;
- kuhinjska so ( 10-15 g na jedan litar vode, 20 min.) protiv Gyrodactylusu, Dactylogyrusu i kostiaze
- bakarni sulfat- plavi kamen ( 1g na 10 l vode, 10-30 min), protiv kostiaze i saprolenije;
- neguvon ( 2-2,5 % vodenog rastvora u zavisnosti od veličine riba 10-40 min.) protiv parazitskih bolesti
- Kollargol ( Synonyms : Colloidal Silver, Argentum colloidale)(0.1mg na litar vode, 20 min.) protiv saporolenije
- sulfadiazin ( 100-260 mg na litar vode 8 sati)

Dugotrajna kupanja se razlikuju od kratkotrajnih po tome što je koncentracija lekova znatno manja i ribe u takvim rastvorima mogu ostati duže vreme. Poznajmo dva načina dugotrajnog kupanja: prvi način ćemo upotrebiti kada sredstvo štetno deluje na biljke ili drugačije utiče na poremećaj biološke ravnoteže u akvarijumu. U tom primeru moramo ribe odvojiti u poseban akvarijum ili posudu gde pripremamo rastvor. Ovaj način ima svoje nedostatke: uništava mnoge biljke i isprljamo akvarijum, a izlečimo samo ribe, dok akvarijum ostaje i dalje zaražen.
Drugi način dugotrajnog kupanja je u tome da lek dodajemo direktno u akvarijum, filter isključimo i akvarijum provetravamo. Akvaristi će se bez predomišljanja odlučiti za ovaj način, jer će tako izbeći mnoge neprijatnosti pri lovljenju riba. Pošto se pri dugotrajnom kupanju koncentracija lekova sa vremenom smanjuje, održavamo je dodavanjem lekova. Za vreme kupanja obezbeđujemo provetravanje akvarijuma, a kod nekih bolesti je korisno da pri lečenju podignemo temperaturu vode ( 26-28 C). Povišena temperatura ne godi mnogim parazitima, a pored toga skarćuje vreme njihovog razvoja.
Sredstva koja upotrebljavamo za dugotrajna kupanja u posebnom akvarijumu ( ribe prenesemo) su sledeća:
- kininhlorid (1g na 100 l vode) protiv ihtioftiriaze;
- metilensko plavo ( 3ccm 1% rastvora na 10 l vode) protiv Gyrodactylusu;
- penicilin ( 40.000 I. E. na 30 l vode) protiv bakterijskog raspadanja peraja i columnaris bolesti;
- rivanol ( 1g na 400 l vode) protiv kožnih parazita;
- sulfadiazin ( 100-200 mg na l vode ) protiv bakterioza;
- griseofulvin ( 10 mg na 1 l vode) protiv mikoza.

Sredstva koja upotrebljavamo za dugotrajna kupanja neposredno u akvarijum u kojem žive ribe:
ICHTHYOEX ( 4 kapi na 25 l vode - ili po uputstvu proizvođača) protiv ihtioftiriaze
SAPROEX ( 8 kapi na 25 l vode) protiv saprolenije i bakterijskih raspadanja peraja
PUŽOEX( prema uputstvima za uništavanje puževa, hidro i končastih algi u akvarijumu
MANGROVAN ( prema uputstvima) za zakiseljavanje akvarijumske vode i sprečavanje mikoza ( plesni)

Rane i ranice na telu riba premazujemo sa gušćim rastvorima ili posipamo lekovima u prahu. To činimo na suvom, a zatim ribu izdvojimo u posebnu posudu.
Injekcije dajemo samo većim ribama i to sa sitnom injekcijskom iglom. Ovaj način zahteva i određenu spretnost sa rukama i znanje; primenjuju ga pri lečenju jestivih riba, a za akvariste obično ne dolazi u obzir.