Brachypelma kahlenbergi

Pokusavam da ukapiram sta si ovde hteo da kazes. Kakva tri muzjaka u opisu, odakle su, gde, sta ... pa jos i jedna zenka duzine 41mm. Koliko su duge ostale, vise, manje?
Hvala ti Bobane sto si primetio to. Izvinjavam se na greski u tekstu.Tu sam govorio o prvim primercima koji su proucavani, tako da su to njihove najvece velicine. Detaljnije o tome sam napisao ispod u taksonomiji, samo izgleda da nisam to povezao lepo da bi citaoc shvatio sta sam hteo da kazem.



Taksonomija

Brachypelmu kahlenbergi je prvi put opisao 2008. godine Jan-Peter Rudloff. Primerci korišćeni u njegovom opisu potiču od Hervig Kahlenberg, koji ih je prvi prepoznao kao novu vrstu. Pauci iz Veracruza u Meksiku su poslani u Kahlenberg u Nemačkoj, gde je podelio potomstvo.
 
Sustina je u tome da kada ti nesto zelis da napises onda treba da podjes od stanovista da onaj koji cita taj tekst nema neko predznanje o tematici. Na ovom konkretnom primeru se to vidi. Ti pricas o nekim muzjacima i tebi licno je to kristalno jasno jer ti znas da je sve ovo zasnovano na nekoliko prikupljenih primeraka tog pauka ali za razliku od tebe ja to ne znam pa mi sve izgleda nelogicno.
Da budem jasan, ja bih stvarno zeleo da ti kompletiras ovu pricu, onako po svome bez nekog naucnog osnova. Znaci da ti izneses svoja zapazanja o toj vrsti i veruj mi to je ono sto ljude zanima a ne kako se pise sistematika.

@Igor87 Kako sam vec i pomenuo u nasoj prepiski, sve sto si rekao je tacno i opet da ponovim, greskom sam te citirao. Sada, sve ovo spominjem da bi te malo naljutio a samim tim da te podstaknem da jednostavno napises malo o toj nomenklaturi. Ako bas ne zelis nema problema, ja cu to uraditi. Imali smo mi price o tome ali na kraju krajeva ja licno mislim da mi na ovom forumu i sajtu uopste treba da se usmerimo vise na licna iskustva a manje na neka naucna prepucavanja.

Opet da se vratim na ovu temu. @Spajdermen, ajde slozi neku svoju pricu o ovoj vrsti. Mani se sistematike, to nikoga ne tangira nego ti nama, onako razumljivo, kazi sta ti pauci jedu, kako podnose zimu, kisu, sunce itd. Da li vole da ih vlasnik uznemirava itd, ima tu svasta da se kaze :)

Kada vec pisem sve ovo, @Fauna, evo da iznesem jedan podatak koji je po meni vrlo diskutabilan, ni sam u stvari nemam pojima kako da se izrazim. Jedan od najbrojnijih upita Google pretrazivaca je "Da li hrcak pije vodu" Na zalost mi nemamo neki tekst koji ce to lepo da objasni. Ja ove govorim o velikom broju upita i nasuprot tome ne bas velikom angazovanju terarista.
 
Last edited:
Ma nomenklatura za hobi nema ni smisla ni potrebe, ionako se menja svako malo. Po meni je najvaznije da tu budu osnovni uslovi i nacini drzanja, neka iskustva i specificnosti za vrste...
 
Kada vec pisem sve ovo, @Fauna, evo da iznesem jedan podatak koji je po meni vrlo diskutabilan, ni sam u stvari nemam pojima kako da se izrazim. Jedan od najbrojnijih upita Google pretrazivaca je "Da li hrcak pije vodu" Na zalost mi nemamo neki tekst koji ce to lepo da objasni. Ja ove govorim o velikom broju upita i nasuprot tome ne bas velikom angazovanju terarista.

Slazem se, trebalo bi o tom pitanju posvetiti paznju iako je tu sve jasno, svaki glodar pije vodu. :)
E sada se tu dosta polemise iz razloga sto neki glodari kao sto su hrcak, mongolski skocimis, i slicni glodari, mogu citav zivot preziveti i bez direktnog uzimanja vode u organizam tako sto to nadoknadjuju sa svojom hranom koja u svom sastavu ima dovoljan procenat vode, kao na primer, jabuka, kruska, salata, kupus i sl. Ali da ne pisemo sada o tome u ovoj temi, bolje da se otvori nova.;)
 
  • Like
Reactions: Spajdermen
Veliki pozdrav !

Kao prvo izvinjavam se sto tek sada odgovaram, prepun sam posla ovih dana. Naostrio sam se da napravim neku temu o palicnjacima i jos neke o vrstama tarantula za koje mnogi kazu da su veoma agresivne i nikako nisu za hendlovanje. Poucen iskustvom i ljubavlju prema hendlovanju Grammostola pulchripes, o kojoj sam i pisao, polako se sve vise upustam u to da dokazem da agresivne vrste ( tacnije teritorijalne ) mogu da se hendluju bez opasnosti i po vlasnika i po ljubimca. Ali, o tome neki drugi put.
Veoma sam zahvalan Bobanu sto mi dopusta i inspirise da pisem sto vise, naravno i Fauni sam veoma zahvalan na svemu do sada....... da mi nije njega ne bih ni bio ovde. :)

Pisacemo i o tome kako glodari piju vodu, imam iskustva preko deset godina sa hrckovima.... o tome cu detaljnije u narednoj temi. Eksperimentisao sam sa ishranom palicnjaka i dosao do nekih novih i korisnih informacija.
Potrudicu se da dam sve od sebe u pisanju na sajtu. Cim budem ugrabio malo vise vremena pisem, izvinjavam se na neaktivnosti ovih dana, ali prepun sam posla, pa jos i ljubav.... teze stizem sve to....... Salim se za ljubav, nista strasno, to sam napisao samo da bih Faunu malo zezao kako bi pomislio da sam odustao od teraristike. 😁😁😁😇
 
  • Like
Reactions: Fauna and boban
Necu sada da je diram zato sto se presvukla, izmericu je cim budem mogao.

Tarantule posle presvlacenja ne treba uznemiravati, pogotovu ih ne treba hraniti, jer im je potrebno neko vreme da ocvrsnu celjusti. Sve sto treba uraditi je povecati vlaznost u terarijumu, kao i pre presvlacenja.
 

Attachments

  • Brachypelma kahlenbergi.jpg
    Brachypelma kahlenbergi.jpg
    233.2 KB · Pregleda: 2
  • Like
Reactions: Fauna
Sve sto treba uraditi je povecati vlaznost u terarijumu, kao i pre presvlacenja.
Pazi, ovo je sada diskutabilno. Sigurno si to radio poucen necijim iskustvom od odgajivaca i nisi do sada imao probleme, ali eto na primer ja sam pored citanja i sakupjanja tih informacija i mojim iskustvom, dosao do zakljucka da vlasnost treba smanjiti upravo zbog toga sto je ona kompletno vlazna i mora da se sto pre prosusi kako bi ocvrsla i mogla da sto pre jede i prikupi energiju. Moje iskustvo govori drugacije, uvek sam tek presvucene tarantule (pre svega mislim na manje gde je kriticnost prezivljavanja kod presvlacenja mnogo veca) prebacivao u suvlje posude i nikada nisam imao probleme. Dok to nisam poceo da radim, imao sam gadne probleme, da mi tarantule posle uspesnog presvlacenja ostanu sklupcane i uginule. Vlaznost je jako vazna kod presvlacenja i tu treba dosta orosavati posudu i terarijum, citao sam da se cak preporucuje posuda i vruca voda kada pocne presvlacenje kako bi prirodno isparavla voda i na taj nacin povecavala vlaznost u terarijumu, ali nakon zavrsetka presvlacenje ona treba sto pre da ocvrsne i da se prosusi jer joj je hrana jako neophodna. Eto, to je neko moje iskustvo jos od ranije dok sam imao veliku kolekciju tarantula.
 
  • Like
Reactions: Spajdermen
Hvala ti sto si to podelio sa nama.Iskreno, moje iskustvo nije nesto drugacije.Iako sam se trudio da pazim na to da bude vlazno pre i posle presvlacenja uvek se desi da neku posudu ne stignem ili zaboravim da navlazim, manje navlazim i tome slicno....
Imao sam problema i sa jedne i sa druge strane... Mislim da to zavisi od vrste do vrste, tacnije od toga koliko vlaznosti ona inace trazi. Na primer kod Papmhobeteus machalla i Pamphobeteus fortis mi se svaki put desi da nece da se presvuku dok dobro ne navlazim terarijum. Ta porodica inace trazi dosta vlage.
Dok na primer kod Grammostola pulchripes i Brachypelma porodice mi se desavalo da se presvuku cak i kada je terarijum skroz suv, pogotovu kod malih koje jos nemaju posudu sa vodom. Jednom sam tako namerno ostavio bez vlaznosti da vidim da li ce se presvuci, male Grammostola pulchripes su se vecina presvukle ( od desetak komada mozda 7 njih ), dok se odrasla jedinka presvukla tek kada sam malo bolje navlazio terarijum. Pazi sada ovo, trenutno imam 4 slinga G.pulchripes i nece da se presvuku vec duze vreme, a imali su perioda gde je skroz suv terarijum i perioda kada je vlazan 2-3 dana najvise. Inace Grammostola i Brachypelma porodice ne traze posebne uslove vlaznosti. Tako da me to malo zbunjuje. Kod Psalmopoeus irminia i Caribena ( tadasnja Avicularia ) versicolor dok su bile male desavalo mi se da uginu tokom presvlacenja zbog manjka vlaznosti. Imao sam ih na desetine tada i jasno sam mogao da primetim gde je imalo vlaznosti, a gde ne. Psalmopoeus irminia i Caribena versicolor traze vlaznost od 50-70%, u to sam se uverio kada su mi odredjene jedinke uginule zbog manjka vlaznosti.
Da dodam, da Pamphobeteus machalla i Pamphobeteus fortis odbijaju da jedu sve dok ne dobiju dovoljno vlaznosti u terarijumu.
Naravno, moram da kazem da svaka tarantula koju sam do sada imao, posle presvlacenja je uvek bila na suvom mestu. Kada vlazim nikada ne prskam fajtalicom po celom terarijumu kao sto to neki preporucuju, vec samo 30 % terarijuma.
Smatram da tu dosta igra ulogu i prostor u kome se tarantula nalazi, da li je to neka posuda koja je ima samo izbusene rupice ili je posuda sa stavljenom mrezicom ili je terarijum sa takodje stavljenom " mrezicom ". Moje misljenje je da je u posudi koja ima dosta manji protok vazduha ( bez mrezice ) dovoljna samo posuda sa vodom. Pritom mislim uglavnom na terestrijalne vrste, kod kojih se i koriste najvise takve posude.
Tako da moje neko skromno misljenje je da to zavisi sve od vrste, tacnije koliko ona trazi vlaznosti. Ako se budem setio jos nekih zanimljiv informacija napisacu.
 
  • Like
Reactions: Fauna
Naavno, u potpunosti se slazem s tobom, da vlaznost u terarijumu zavisi od vrste do vrste tarantule, tu nista nije sporno i o tome nisam pisao u prethodnom postu, vec nakon presvlacenja smatram (opet iz licnog iskustva i svega onoga sto sam citao), da tarantula ne trazi toliku vlaznost u vazduhu kao u normalnom stanju. Primer, Avicularia metallica, nju nisam nikako mogao da sacuvam sve dok ih nisam tek presvucene prebacivao u druge kutije sa manjim procentom vlaznosti. Ovo nije bio slucaj jedan ili dva, vec nekoliko dok nisam malo promenio uslove nakon presvlacenja jer sam ih zaticao u postojecim uslovima mrtve i ubudjane. Pored svega toga citao sam, da tarantule u prirodi bez obzira na njihove uslove i staniste, nakon presvlacenja prve korake prave ka suvljim delovima da se prosuse, nakon toga sve ide po ustaljenom rezimu.
 
Da, veoma lepo napreduje, ovo je trece presvlacenje od kad je kod mene. Sledece presvlacenje ce pokazati koliko je tacna velicina vrste koja se spominju u opisu iste. Trenutno je u svojoj pecini, pa ne bih da je stresiram kako bih je detaljnije izmerio i fotkao. Cim je budem uhvatio vam pecine stize fotka. Podrav.
 
Opet je napredovala, 9,5 cm je raspon nogu ove jedinke. Fotografija je nekoliko dana nakon presvlacenja.
 

Attachments

  • b. kahlenbergi.jpg
    b. kahlenbergi.jpg
    182.8 KB · Pregleda: 2
  • Like
Reactions: Fauna