Bolesti akvarijumskih riba

zevalicans

Member
31 Oktobar 2009
80
0
6
Novi Sad
Prenosim deo o bolesti akvarijumskih riba iz knjige " Svet Akvaristike" koji je pisao Rihard Jerič, izdatt u ljubljani 1984 god.

Svaku riblju bolest treba posebno proučavati i lečiti je na osnovu njenog prouzrokovača. Otklanjanje ribljih bolesti će biti tek tada, kada budemo svestrano proučili uzroke i nastajanje bolesti ili otkrili prourokovača i sprečili mu njegovo štetno delovanje. Istovremeno bi morali proučiti delovanje lekova na organizam i sredinu u kojoj riba živi.

Upotreba preparata sa slabijim delovanjem je katkada slabija, nego da nište ne preduzimamo. Preniska doza lekova, upotreba lekova koji međusobno smanjuju efekat delovanja ili upotreba neodgovarajućih i nepotrebnih hemikalija prouzrokuje stvaranje patogene kulture parazita koji postaju rezistentni prema lekovima. Posebno bi hteli napomenuti nestručnu upotreba antibiotika. Izbor neprimerenog antibiotika ili nepravilne koncentracije može biti usudno za ribe i njihovo potomstvo a sdruge strane posežemo i u biološku ravnotežu kavarijuma koja bi morala biti idealna za vreme lečenja. Ne samo hemijske promene koje nastaju upotrebom antibiotika već i negativno delovanje na živeću mikrofloru u akvarijumu nas upozorava da moramo biti veoma obazrivi pri upotrebi antibiotika u akvarijumu. Mnogi od odgajivača i akvarista su u svojoj praksi, verovatno, doživeli da ih je brzopletost pri upotrebi antibiotika dovela dotle da je morao na kraju lečenja uništiti sve ribe a akvarijum obnoviti. Moramo znati da pojedini antibiotici deluju na određene bolesti pošto drugih boljih preparata nema, ali ipak, pri odlučivanju o takvom načinu lečenja treba dobro promisliti i posavetovati se sa stručnijim ljudima. Jedan od uzroka preterane upotrebe lekova su i brojne reklame kojima strane firme istrajno reklamiraju razne lekove protiv biljnih bolesti a koji obično nisu najuspešniji. Zbog toga akvaristi uzimaju lekove koji su u tom slučaju samo privremeno rešenje. Saznanje da lekove upotrebljavaju u ribogojnicima ukrasnih riba i centralnom karantinu raznih firmi, gde ribe dobijaju takve doze lekova da im se biološka otpornost smanjuje na najmanju moguću meru. Ribe, koje su bile prethodno nestručno tretirane lekovima pa ih kasnije prenesemo u " normalne" uslove neprestano će oboljevati i pokazivati znake apatičnosti a živahnost boja će i opasti. Uzalud ćemo se nadati da će se takve ribe razmnožavati i dati zdravo i otporno potomstvo.Sigurno se desilo da kupljene ribe nisu pokazivale tipičnih znakova bolesti ali su bile apatične odbijale hranu i na kraju uginule. O tome obavestite prodavca, ali on vam tvrdi da vam je prodao zdravu ribu. Pravog odgovora nema jer ni sam prodavac možda nije znao da je uzrok uginuća " zdravih" riba prethodno nepravilno lečenje.Naši carinski organi bi mogli pooštriti nadzor nad nekontrolisanim uvozom tropskih riba. Jedan od uzroka širenja ribljih bolesti su svakako i " crni uvozi" pa se zato u zadnje vreme srećemo i sa " uveženim" bolestima koje pre nismo ni poznavali.
Dalji uzrok smanjenja biološke otpornosti prema ribljim bolestima je i " industrijski" način odgajivanja riba u tropskim predelima. Pre petnaest ili dvadeset godina ( znači 70-tih god. prošlog veka) smo uvozili za priplod takve akavrijumske ribe, koje su bile ulovljene u slobodnoj prirodi ( divljini). Ovim je bilo zagarantovano stalno unošenje " čiste krvi", čime su akvaristi poboljšavali biološku otpornost i ograničavali degenerativne pojave. Brojne odgajivačnice u Indoneziji, Singapuru, na Floridi i dan danas gaje bez pravog nadzora ogroman broj akvarijumskih riba koje kao " divlje" izvoze u Evropu. Prirodna selekcija je pri ovakvom načinu odgajivanja minimalna. Ako tome dodamo još i jednostrano veštačko hranjenje i tretiranje sa raznim lekovima ondsmo naveli dovoljno razloga koji očito govore da ćemo se uskoro sresti sa brojnijim bolestima akvarijumskih riba.


Ovo je uvod u priču o ribljim bolestima iz pomenute knjige...
Sledi nastavak o sprečavanjima bolesti, simptomima, lečenju i pregledu raznih bolesti akvarijumskih riba koje ću ovih dana postaviti na forum.
Nadam se da će pomoći.
Pozdrav svima :hej:
 

zevalicans

Member
31 Oktobar 2009
80
0
6
Novi Sad
Sprečavanje bolesti

Iz knjige " Svet akvaristike", Rihard Jerič, Ljubljana 1984.god.

Kada prvi put doživimo da u akvarijumu izbije epidemija, onda smo obično izvan sebe. Uzalud se pitamo odakle je bolest došla. Najpre optužujemo prodavače, a posle i prijatelje koji su nam prodali već bolesne ribe. Počinjemo sumnjati u kvalitet riblje hrane i razbijamo glavu kakvu smo grešku napravili da se bolest pojavila.
Pošto je bolest lakše sprečiti nego lečiti, pogledajmo šta moramo učiniti.
Ako pazimo na higijenu u akvarijumu i ako pored toga ribe još pravilno gajimo, mogućnost oboljenja je mnogo manja nego ako zanemarimo osnovna pravila gajenja riba i održavanja akvarijuma. Moramo dobro paziti na ishranu, temperaturu, kvalitet vode i količinu kiseonika u njoj a odgajivači moraju strogo paziti i na pravilan i stručan izbor odgojnog materijala. Jedan od uzroka za pojavu ribljih bolesti je i prenaseljenost akvarijuma. Podsetimo se na ljude! Zanemareni i prenaseljeni stanovi daju idealne uslove za izbijanje bolesti a to isto važi i za akvarijum u kome su ribe, u poređenju sa njihovom prirodnom sredinom već i tako stešnjene.
Prouzrokovače ribljih bolesti najčešće unosimo spolja, a prenosioci mogu biti ribe, vodene biljke, scenarijumski materijal pa i hrana iz bara i potoka gde žive ribe. Uvek moramo paziti da prethodno dezinfikujemo sve što unosimo u akvarijum i sve ono što je bilo pre u dodiru sa ribama.Primer:korenje koje unosimo za scenarijum, prekuvavamo jedan sat ako smo ga dobili u potoku. Pesak ćemo prekuvavati samo onda ako smo ga nakupili u blizini vode gde se nalaze ribe, dok pesak iz peskoloma ne treba prekuvavati . Biljke dezinfikujemo sa saproexsom ili pužoexom . Ribe možemo preventivno kupati u saproexu prema uputstvima. Za veće akvarijumske ribe dolazi u obzir kupanje u vodi kojoj smo dodali plivacilin i to 40.000 I.E na 30 litara vode.

Pošto je inkubacioni period kod pojedinih bolesti duži, to bi akvaristima savetovali da se ne zadovolje samo preventivnom " dezinfekcijom riba" već neka radije uvedu karantin za nove ribe. U taj akvarijum ćemo naliti vodu iz akvarijuma u kome će posle karantina živeti ribice. Svaka promena kvaliteta vode, tvrdoće, kiselosti i slobodnih metalnih jona može potstaći razvoj ribljih bolesti. Ribe treba da ostanu u karantinu 10 do 14 dana. Za to vreme možemo utvrditi da li je sve uredu. Karantin dolazi u obzir naročito za velike akvarijume u kojima se već nalaze brojne ribe. U slučaju da imamo manji akvarijum sa manje riba, možemo dati u kavarijum direktno saproex kao preventivu. Ako imamo više akvarijuma, onda moramo paziti na higijenu svakog posebno. Sva pomagala koja upotrebljavamo za sve akvarijume istovremeno ( pribor za čišćenje, pincete, mrežice za lov) moramo dezinfikovati u hipermanganu, hloraminu T ili asepsolu. Dakle, pravilno ređen i pažljivo održavan akvarijum kao i pravilan uzgoj riba su najjače oružje protiv ribljih bolesti. Ribe u dobroj kondiciji su biološko otporne i mnogi paraziti im ne mogu naškoditi. Čim se smanji životna snaga riba, postaju lak plen prouzrokovača bolesti.