Kako precizno meriti tvrdocu vode

[coa.]

Akvaristi najcesce koriste razne kupovne testove da bi izmerili ukupnu i karbonatnu tvrdocu vode. Ako se ima mnogo akvarijuma, a potrebno je (ili je to zelja samog akvariste) cesto proveravati ove vrednosti, valja razmisljati i o trajnijem resenju, koje ce se posle nekog vremena isplatiti.

Tu mislim na neku osnovnu aparaturu i pripremljene (ili standardizovane) hemikalije, koji kasnije mogu posluziti i za druge eksperimente. Vecini akvarista nije od posebne vaznosti da pravi svoju mini laboratoriju, no nikad se ne zna kada te ovaj hobi "povuce", a po prirodi stvari to se cesto i desava.

Cisto podsecanja radi, najkraci moguci uvod, za one koji se prvi put srecu sa ovim pojmovima.
Razlikuju se karbonatna (KT) i nekarbonatna tvrdoca vode (NKT).
KT je uslovljena prisustvom hidrogenkarbonatnih soli u vodi. Zagrevanjem vode na temperaturi kljucanja hidrogenkarbonati se razlazu, iz vode oslobadja CO2 i izdvaja talog, sastavljen od karbonata kalcijuma i magnezijuma.
To znaci da kuvanjem mozemo smanjiti karbonatnu tvrdocu:

(na temperaturi kljucanja vode) Ca++ + HCO3- ->CaCO3 (talog) +CO2 +H2O
(inace ovo je i reakcija koja objasnjava pojavu kamenca recimo u bojleru, ves masini, iako se ne radi o temperaturi od 100 C)

Zato karbonatnu tvrdocu zovemo i prolaznom, a mozemo reci i da odgovara koncentraciji hidrogenkarbonatnih soli koje se uklanjaju kuvanjem u roku od jednog sata.

Tvrdocu obicno izrazavamo u nemackim stepenima, mada treba istaci da je ovakvo predstavljanje van zvanicne upotrebe.
--------------------------------------------------------------------------

Za eksperimentalni deo od aparature potrebno je:
erlenmajer, bireta, pipeta.

Od hemijskih supstanci:
standardizovani rastvori: HCl (0,1 mol/dm^3) i komleksonIII(EDTA, H4Y, 0,01 mol/dm^3)
amonijacni pufer, NH3+NH4Cl, ph=10
indikatori: eriohromcrno-T i metiloranz

Ispitivanje i ukupne i karbonatne tvrdoce vrsi se titracijom. To u praksi znaci da u erlenmajer sipamo tacno odredjenu kolicinu ispitivane supstance, u nasem slucaju akvarijumske vode. Za to odredjivanje potrebna nam je pipeta.

Iznad erlenmajera postavlja se stativ sa biretom, na kojoj su obelezene neke vrednosti/podeoci, na osnovu kojih merimo utrosak standardizovanih rastvora.
Pufer (potreban kod ukupne tvrdoce) i indikatore tacno odredjene zapremine ili mase sipamo u erlenmajer zajedno sa ispitivanom vodom. Iz birete putem slavine ispustamo rastvor u erlenmajer, ciji sadrzaj neprestano mesamo. Kada se dogodi promena boje indikatora, ogled se zavrsava, a poslednja kap iz birete se uzima kao visak. Onda je potrebno preko podeoka birete ocitati utrosak standardizovanog rastvora i kasnije taj podatak uneti u jednacinu za izracunavanje tvrdoce.

Sve ovo se na prvi pogled obicnom citaocu cini dosta komlikovano, medjutim daleko od toga da je tako u praksi. Sve ovo se vrlo brzo izvodi, visoka tacnost dobijenih rezultata se podrazumeva. Vazno je i istaci da bi neko izvodio ovaj ogled i nisu mu potrebana neka predznanja niti razumevanje hemijskih jednacina, koje bas zbog toga nisam ni zeleo da ispisujem.

Nisam navodio tacne kolicine supstanci, koje su potrebne za ovakav ogled, nisam ni objasnjavao neke pojmove, kao sto nisam ni naveo jednacinu u koju treba uneti sve vrednosti polaznih supstanci i onih koje smo ocitali na kraju ogleda. Ako nekad neko bude zeleo da ima svoju mini laboratoriju ili je vec u posedu neke opreme, lako ce biti dopuniti i deo koji sam ovoga puta izostavio.
Oko standardizovanih rastvora ne treba previse misliti, jer su to najobicniji rastvori koje vam moze napraviti bilo koja laboratorija, kao i pomenute indikatore.
Da ne mislim da je ovo vredno razmisljanja na duzi vremenski period za onog ko smatra da mu je sve ovo potrebno, ne bih se ni odlucio za pokretanje ove teme.

 

[boban]

U sustini ovo nije lose da se zna mada je tu uvek ono "ali".

Prva stvar je u nekoj kompleksnosti. Komercijalni preparati koje mi kupijemo su u stvari takvi rastvori a mi ispitujemo tvrdocu dodavanjem kapi u vodu, drugim recima titracijom. Sada da ne diskutujem o preciznosti jer nama to i nije tako kriticno nego cisto o prakticnosti. Kupovna oprema sadrzi jednu malu epruveticu, u tvom slucaju elelmajer, i plasticnu bocicu gde mi brojimo kapi. Naravno da to nije tako precizno ali se polazi od pretpostavke da 20 kapi je 1 ml. Tu se odmah vidi da nema pipete a vala ni stalka. Seti se koliko je to "glomazno". Ja licno tesko mogu da zamislim akvaristu da tako meri tvrdocu u danasnje vreme pogotovo kada je cilj sasvim drugi od onoga koji se trazi u nekoj ozbiljnijoj analizi.

Druga stvar koja mi se cini dosta problematicna je ta da se nabave te hemikalije. Ja sam svojevremeno napisao nesto kod Cire u vezi pravljenje sopstvenih lekova i naveo sam da nabavka tih hemikalija ne bi trebala da bude problem. Medjutim ispostavilo se sasvim obrnuto i ispalo je da ljudi ne mogu da nabave ni osnovne stvari. Isli su od nemila do nedraga i svi su ostali kratkih rukava. Iz tog razloga misli da je to dosta problematicno, barem po onome sto je pokusano do sada.

Ko zna, ako se vreme promeni mozda ce i ovako nesto da se vidi u ajvaristici. U sustini nije lose da se zna da postoji i takva mogucnost.

 

[coa.]

Sada, posle tvog odgovora vidim da sam se mozda malo zaneo oko postavljanja teme. U svakom slucaju, moja davna zelja je da napravim sebi jednu malu laboratoriju, da bih mogao da vrsim razna ispitivanja. Naravno u sklopu toga treba da dodju i akvarijumu na policama za neke experimente koje bih voleo da izvodim.

Ono sto sam navodio je jedna od osnovnih vezbi koje se izvode u analitickoj hemiji, kao primer kompleksometrijskih metoda. Pre tri godine kada sam imao pristup jednoj laboratoriji u gradu, zboga kvalitativnih analiza nekih proizvoda koje sa hteo da "skinem", usput sam i nosio akvarijumsku vodu da bi i ovo sa tvrdocom izvodio.
Valjda ne smeta malo piskaranja i prisecanja

 

[boban]

Ma to je nasa realnost i jedno je zelja a drugo stvarnost.

To sto zelis da napravis je sasvim ok jer tu ima mnogo toga da se istrazuje, prati, uci itd. Veliki je to posao. Naravno da ti mora da imas i opremu za sve to jer bez toga neide. Skupljaj polako sta mozes pa jednoga dana mozda i da osnujes nesto kao mali privatni centar za istrazivanje riba. Sve to kao pomoc akvaristima, nista profesionalno.

Taman posla da smetaju ovakve teme. Ti nikada neznas sta kome moze da ustreba. Korisno je da to stoji pa kad zatreba ti znas gde mozes da nadjes.