Raznovrsnost vrsta kod africkuh ciklida

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,587
260
83
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
Raznovrsnost endemskih ciklida u jezeru Malawi (oko 500 vrsta), Victoria (oko 300 vrsta) i Tanganyika (oko 165 vrsta) je izuzetno velika i oni cine, manje vise, oko 4 % ukupne riblje faune. Jedno veliko pitanje koje se tu namece je kako tako veliki broj slicnih riba mogu da egzistiraju u tim jezerima. Da sve bude jos interesantnije, da nekazem i komplikovanije u trazenju odgovora na to pitanje pobrinuli su se i ne bas tako davna istrazivanja koja su pokazala da se jezera sire u oba pravca kao i u svojoj dubini. Dokazano je da jezero Malawi ima najmanje jednu endemsku vrstu ciklida u svom delu koji je pre oko dvestotine godina bio suv. Nasuprot njemu, jezero Tanganyika nije pretrpelo tako drasticne promene u pogledu vrsta ali se i ono siri.

Razlike izmedju africkih jezera su se odrazile i na evoluciju zastupljenih ciklida u njima. Ciklidi jezera Tanganyika su nastali od najmanje pet zasebnih evolucionih linija koje poticu od njihovog predhodnika nekoliko miliona godina unazad. Ipak oko polovina tih ciklida potica samo od jedne te linije. Nasuprot Tanganyika jezeru, vlada misljenje da su ciklidi Malawi i Victoria jezera nastali u nekom evolucionom skorasnjem vremenu od samo jedne jedinke u svakom jezeru.
Ovo moze da se podupre i cinjenicom da su ciklidi jezera Victoria genetski skoro identicni. Manje je nadjeno razlika izmedju 300 razlicitih vrsta ciklida ovog jezera nego izmedju vecine jedinki u nekoj drugoj pojedinacnoj vrsti. Ova cinjenica i dovodi do siroko poznatog stava da su ove vrste nastale od jedne zenke koja je nosila mlade u svojim ustima.

Bez obzira na sve ove predpostavke jedno je sasvim jasno a to je da je raznovrsnost africkih ciklida razvijena izuzetno brzo.

Raznovrsnosta africkih ciklida moze da se objasni na nekoliko nacina i to kao allopatric, microallopatric ili sympatric teorija koja u kombinaciji sa allopatric teorijom daje najvise odgovora na ovo pitanje.

Allopatric teorija zahteva da se svaka posebna vrsta razvijala nezavisno nakon dolaska u jezero. Ova teorija se bazira na predpostavci da je svako jezero bilo podeljeno na basene koje su omogucili takvu raznovrsnost pre ponovnog spajanja. Druga mogucnost je ta da je neki deo jezera privremeno bio izolovan nekim geoloskim procesom. Primer ovog procesa moze da se vidi na jezeru Nabugabo koje je pescana naslaga razdvojila od jezera Victoria pre nekih 4000 godina.

Ipak ova teorija tesko moze da objasni toliko broj raznovrsnih ciklida a isto tako nije dokazano da su se ovakve geoloske promene desavale, kao po pravilu, u svim jezerima.

Microallopatric teorija je nekako prihvacena od mnogih istrazivaca africkih ciklida i ona se zasniva na tome da je obala jezera podeljena u male izolovane sredine zahvaljujuci pescanim ili mocvarnim delovima. S obzirom da su Mbuna ciklidi vrlo vezani za svoju specificnu sredinu i da su ustonose, ta navika se prenosi i na mlade potomke. Takve ribe se vrlo tesko preseljavaju u druge krajeve i to se uglavnom desava u nekim posebnim uslovima kao sto je pritisak predatora, ptica itd. Ova teorija se i podupire cinjenicom da nema vrste Mbuna ciklida koji je siroko rasprostranje po jezeru.

Ova teorija moze da objasni ovu raznovrsnost ako se samo posmatraju Mbuna ciklidi ali tesko podupire ako se posmatraju ciklidi koji imaju mnogo siru distribuciju od Mbuna ciklida, recimo plankton orjentisani ciklidi. Ona isto tako ne objasnjava kako je doslo do tako rapidnog nastajanja vrsta ciklida u tako kratkom evolucionom vremenskom periodu.

Sympatric (ekoloska) raznovrsnost je jos jedan pogled koji objasnjava raznovrsnost ciklida velikih jezera. Najverovatniji deo ove predpostavke je selekcija muzjaka od strane zenke na osnovu boje muzjaka. Ova teorija se zasniva na nekim cinjenicama i to:

- U akvarijumu sve vrste mogu da se ukrstaju i da daju plodne hibride.

- Ciklidi imaju sposobnost da raspoznaju boje a pigmeti oka najbolje apsorbuju plavi i crvenu deo spektra.

- Muzjaci su svetlo obojeni, uglavnom plavi, crveni i zuti dok su zenka neupadljive.

- Svetli muzjaci su pod vezim rizikom da budu napadnuti od predatora.

- Jezera su vrlo cista i prozracna.

- Zenka izabira uglavnom svetlo obojene muzjake.

- Svakoj zenki je genetski usadjeno kojoj boji muzjaka naginje. Pod monohromatskim svetlom zenka ne moze da odredi koji muzjak pripada njenoj vrsti a koji ne.

- Pharyngeal-ni deo usta je vrlo lako podlozna promenama bilo da je fenotipicno ili genotipicno.


Selekcija muzjaka od strane zenke se odvija tako sto ce zenka da se pre upari sa muzjakom koji se malo razlikuje od svog konkurenta. Ako takav muzjak izbegne da bude zrtva predatora onda on postaje dominantan muzjak. Isto tako i muzjak vise voli da se upari sa zenkom odredjene boje jer i kod zenki postoji prirodne vatijante boja. Sve ovo ukazuje da odredjena populacija ima izuzetno jaku selekciju na osnovu boja.

Sledeci korak koji nastaje u takvoj situaciji je da se ciklidi koji se ne uparuju prilagode sredini i da morfoloskim promenama smanje konkurenciju u ishrani. Ciklidi se vrlo lako prilagode promenama bilo da su uslovljene novim tipom hrane ili rapidnom prirodnom selekcijom. Kao kada su u pitanju boje ciklida tako i kompletna mehanizam ishrane moze da se promeni. Ovo sve objasnjava da vrlo lako moze da dodje do nastajanja novih vrsta usled reproduktivne selekcije odnosno specijalizacije.

Ova predpostavka da reproduktivna selekcija je dovela do nastanka novih vrsta treba jos da se popuni novim saznanjima. Ipak nema dileme da je nastajanje tolikog broja vrsta jednim svojim dobrim delom prouzrokovano reprodukcionim uslovom.

Kako nova saznanja dolaze tako se sve ovo jos bolje razjasnjava pa se dolazi do saznanja da je u stvari kombinacija svih ovih teorija najverovatnije odgovor na pitanje o broju tako velikog broja vrsta ciklida u africkim jezerima. Jedno je sigurno a to je da svaka zajednica africkih ciklida ima izuzetno cvrstu strukturu koje uglavnom sadrze vrste sa vrlo uskim karakteristikama i navikama koje su jos samo vidjene kod koralnih riba tropskih mora.

Saznanja koja mogu da se vide a kojima su doprineli i ljudi govori nam da dolazi do nestajanja vrsta. Tome moze da doprinise i prosto smanjenje prozirnosti vode sto bi bio u stvari reversibilan proces sympatric teoruje, uvodjenjem predatorskih vrsta kao sto je Nile perach ili podizanjem brane. Bas ova tri razloga su i dovela do nestajanja ogromnog broja vrsta iz jezera Victoria.