Prirodni uslovi u akvarijumu?

Jedna mnogo upotrebljavana fraza u akvaristici, i to kada se govori o uslovima u akvarijumu a i o filtriranju akvarijumske vode je " Prirodni uslovi". Šta su to prirodni uslovi i da li mi možemo da kažemo da su uslovi u našem akvarijumu onakvi s kakvim bi se ribe, biljke i ostali akvarijumski stanovnici zaista susreli u prirodi?

Da bi postavili neku polaznu osnovu o ovoj temi prvo da damo neku definiciju šta su to " Prirodni uslovi". To bi mogli da definišemo kao neku situaciju koja je nađena u prirodi ili je deo prirode. Pošto smo se usaglasili sa time da malo prodiskutujemo i uslove u našem akvarijumu i njegovu usaglašenost sa prirodom.

peckoltia_compta.jpg

Pođimo prvo od riba i biljaka koje se nalaze u našim akvarijumima. Večina riba i biljaka koje mi držimo su uzgajane na ribljim farmama ili u nekim akvarijumskim uslovima daleko od svog prirodnog okruženja. To njihovo prirodno okruženje je često na sasvim drugom kontinentu. Pored toga mikro flora i fauna u akvarijumu je takva da nije ni približna uslovima koji vladaju u prirodi.
Ribe u akvarijumu se nalaze u uslovima gde je dubina vode uvek ista, često udare o stakleni zid akvarijuma koji je sam po sebi skučen bez obzira na veličinu akvarijuma a i samo okruženje riba je takvo da im se guši prirodni instinkt za odbranu jer nikada nisu bile u okruženju gde se nalaze predatori. Te ribe mi hranimo "prirodnom" hranom koja je prošla sve pogodnosti savremene tehnologije i koja ne tako retko ima veču hranjivu vrednost od prave prirodne hrane. Tu mogu da se nabroje još mnogi primeri koji nam daju za pravo da se zapitamo šta je to prirodno u našem akvarijumu i da li ribe u prirodi mogu da se nađu u takvoj jednoličnoj situaciji. Da li ribe u prirodi udare u neku staklenu prepreku kada otplivaju par metara.

Možda će mnogi da se usprotive ovakvom odgovoru ali je on vrlo jednostavan. U našem akvarijumu ništa nije prirodno jer akvarijum nije prirodna stvar. Mikrosistem u akvarijumu nije ni približan a kamoli isti kao neki prirodni ekosistem. Da sada ne polemišemo ove tvrednje nego da se vratimo na neke prirodne uslove sa kojima se ribe i drugi stanovnici akvarijuma susreču što će nas sigurno naterati da bolje razmislimo o ovoj temi.

Svako će da se složi da preterana ili niska temperatura, niska koncentracija kiseonika, visoka koncentracija amonijaka itd nije prirodna sredina za naše ribe ali to su sve prirodni uslovi ili uslovi koji mogu da se nađu u prirodi i sa kojima se ribe susreču. Pored toga nema ni jedne vrste riba ili čak ni pojedinačne ribe koja se u prirodi stalno nalazi u istim uslovima.
Primera za to ima na svakom koraku i u vezi svake vrste riba ili drugih stanovnika akvarijuma. Uzmimo primer morske sase koja se našla u nekoj laguni nakon oseke. Plitka voda, temperatura vode je porasla, koncentracija rastvorenog kiseonika opada i morska sasa je skupljena i neaktivna. Kretanje vode je minimalno što je sa našeg akvarističkog stanovišta pogubno za morsku sasu. Posle nekog vremena nastaje plima i temperatura vode naglo pada, strujanje vode postaje intenzivno i morska sasa postaje ponovo aktivna okružena izobiljem planktona. U toj istoj laguni mogu da se zateknu i mnogi drugi stanovnici mora. Ili primer nama poznatog borca koji u nekoj plitkoj vreloj barici koja je skoro na izdisaju pravi svoje gnjezdo. Iznenadna kiša podigne brzo nivo vode a ujedno je i ohladi za nekoliko stepeni. Dodatni dotok vode sa obližnjih planina donese sa sobom i mulj koji dodatno zagadi i ohladi vodu koja će da se ponovo zagreje kada izađe Sunce. Za borca će to možda da bude i kasno jer ga je u međuvremenu pojela neka ptica.
Ako su ovi primeri daleko od nas mi samo treba da pogledamo kakvi su uslovi i kojom brzinom se menjaju u nekoj našoj obližnjoj reci, potoku ili bari.

Postavimo sada pitanje sta je od ovog prirodno. Pa sve je to prirodno i mi se samo trudimo da u našem akvarijumu simuliramo deo koji nam odgovara a deo koji nam ne odgovara da izbegnemo na svaki moguči inačin.

Posmatrajmo sada sistem filtriranja akvarijumske vode. Pre svega, da prvo konstatujemo da nikada u prirodi nije nađena nijedna reka, jezero, potok itd koji ima svoj filter. Biljke, bakterije i sve ostalo što mi smatramo filterima u prirodi imaju funkciju da okruženje čine živim i u najširem kontekstu to je uloga filtera. Naš sistem filtriranja upravo nadoknađuje nedostatak prirodnih procesa u našem akvarijumu. I sve što mi radimo u našem akvarijumu da bi poboljšali kvalitet vode je u stvari neprirodno i pretstavlja imitaciju nekog prirodnog procesa.
Uzmimo za primer nama tako važnog biološkog filtera. Svi će da se slože da je biološki filter najvažniji segment filtriranja akvarijumske vode. Ipak u nekoj reci to i nije tako bitno jer se fiziološki nitrogeni otpatci odnose strujanjem vode koja protiče u ogromnoj količini. Ovaj podatak je baš i veoma koriščen kao argument mnogih ljubitelja diskusa koji vrše svakodnevnu promenu večeg sadržaja akvarijumske vode i ne daju veliki značaj samom biološkom ili nekom drugom filteru.
Kontras ovom primeru je Jubert-ov filter kojem je cilj da se organizuje mini eko sistem koji će da simulira prirodno prečišćavanje vode stim što je prirodni sistem vrlo kompleksni i nemoguče ga je organizovati u maloj sredini.
Približna relacija prirodnih uslova bi možda bila kada bi mi koristili jedan olimpiski bazen umesto našeg akvarijuma. Tada bi se približno postavila proporcija količine vode i populacije koju mi imamo u akvarijumu. Kao što može da se vidi u takvim uslovima nam nije potreban nikakav filter i bakterije koje bi nastanile zidove bazena bi bile sasvim dovoljne da se brinu o nastalim nitrogenim jedinjenjima.

Uzmimo sada neke tipove filtera i osvrt na šta se oni koncentrišu. Biofilter je obično napravljen od neke porozne mase koji ima zadatak da udomi aerobne nitrifikacione bakterije ali u totalno neprirodnoj količini. Plenum sistem filtriranja se zasniva na gajenje specificnih bakterija i organizama koji se nalaze u totalno neprirodnim uslovima jednog malog zatvorenog sistema. Živo kamenje koje se koristi u morskoj akvaristici fokusira se na velikom broju mikro i makro flore i faune na površini i u samom kamenju koje vrše filtriranje i koje zavise od protoka vode i vrlo važne činjenice kako je postavljeno u akvarijum. Flora i fauna, na živom kamenju u akvarijumu je daleko od prirodnog izgleda.
Broj riba i drugih živih organizama u akvarijumu pretstavlja jedan od najprirodnijih filtera. Ako zanemarimo ribe koje su uhvacene u nekoj bari nakon povlačenja reke, ribe u prirodi nikada ne dožive uslove koje im mi postavimo u akvarijumu. Nigde u prirodi nije tako velika koncentracija riba u tako maloj zapremini vode. Bez obzira što mi možemo da pronađemo mesto sa velikim brojem riba, čak i večim nego što je u našem akvarijumu mi nesmemo da zanemarimo da oko njih vlada veliko prostranstvo u kome možda nema ni jedne jedine ribe.

Iz svega ovoga može da se vidi da su "Prirodni uslovi" daleko od jednog udobnog sistema koji pruža ribama blagostanje. Isto tako može da se vidi da je jedan eko sistem izuzetno kompleksan i da ga je nemoguče simulirati, pogotovo ne u jednom malom sistemu kao što je naš akvarijum.
Sve što mi možemo da uradimo je da izvučemo sve što je dobro iz prirodnih uslova i da ih koristimo tako da našim ribama u akvarijumu pružimo što stabilnije neprirodne uslove a sve drugr prirodne situacije koje mogu da naškode našim ribama izbegavamo ili sprečavamo da dođe do njih.


By Robert Beke​


 

Comments