• This site uses cookies. By continuing to use this site, you are agreeing to our use of cookies. Learn more.

Koralni akvarijum - Osvrt

Ništa u akvaristici nije atraktivnije i ne privlači više pažnje nego dobro organizovani i zdravi koralni akvarijum. Dok gledamo jedan takav živopisni sistem koji nas neodoljivo privlači svojim bojama i nama, tako dalekh oblicima života, postajemo sve sigurniji u svojoj odluci da posedujemo baš jedan takav akvarijum i spremni smo da odvojimo pare da bi u miru svoga doma uživali u svemu tome. Ali, nije sve to baš tako brzo i jednostavno doči do željenoga cilja osim ako ne kupujemo več pripremljeni akvarijum. Radi ove zanesenosti, mnogi akvaristi koji tek počinju, vrlo brzo izgube interesovanje za morski akvarijum a pored toga i novac i što je još najgore od svega i sve korale i ribe koje su kupili.​
Tajna uspešnog morskog akvarijuma je u našem strpljenju, neprestalnom učenju kako u praksi tako i u teoriji i razumnom i logičnom povlačenju određenih poteza. Pre kupovine sistema, pročitajte što više o tome, stupite u kontakt sa ljudima koji uspešno drže koralni akvarijum i diskutujte o svim aspektima i mogučim problemima. Nikada ne pratite striktna uputstva drugih akvarista jer su vaši uslovi drugačiji i vi morate da se prilagodite toj specifičnosti. Posetite lokalne prodavnice i vidite da li vam je oprema dostupna kao i sve što je neophodno za redovno održavanje akvarijuma i iskoristite priliku da i tamo razgovarate o vašem projektu i saznate šta o tome misle vaši potencijalni dobavljači.​
Greske u samom početku su vrlo česte i vremenom, mnogi uvide da su uzalud potrošili pare za nešto što im nije neophodno. Još gore je to što su, uglavnom, potrebna veča sretstva da se neka greška ispravi nego što bi to koštalo da smo na vreme pravilno sagledali situaciju.​
Pod pretpostavkom da je sve urađeno što je gore navedeno, možemo da pređemo na prvi bitan deo u postavljanju akvarijuma a to je odluka šta želimo da imamo u našem akvareijumu. Ovo je vrlo važan momenat i to će u največoj meri da određuje koju opremu treba da nabavimo. U zavisnosti od toga, mi ćemo da odaberemo veličinu i oblik akvarijuma i prateču opremu.​
Veči akvarijum je lakši za održavanje i smanjiće nam glavobolje, 200 l je sasvim pristojan početak, ali to neznači da mi nemožemo da krenemo i sa manjim akvarijumom. U manjem akvarijumu svaka greška se brzo reflektuje na ceo sistem, drugim rečima, mnogo je osetljiviji na promene. Primer može da bude grejač akvarijuma. Ako on otkaže i stalno greje vodu, manji sistem će vrlo brzo da dođe do kritične tačke za razliku od velikog sistema. To isto važi i za zagađenje vode itd. Veči akvarijum zahteva više vremena za redovno održavanje a i više ulaganja za korale i ribe.​
Stabilan sistema je vrlo važan jer mi uglavnom nabavljamo korale i ribe koji su izvađeni iz mora i mi moramo da im obezbedimo što je moguče bolje, dobre uslove življenja.​
Kod izbora akvarijuma treba da mislimo i o budučem održavanju koje treba da je lako i jednostavno pa tako čudni uglasti oblici akvarijuma nisu pogodni i ne preporučuju se u morskoj akvaristici. Najbolja opcija je standardna veličina akvarijuma jer u tom slučaju i uklapanje opreme, kao što je osvetljenje itd, će da bude jednostavno jer propratna oprema je standardnih dimenzija. Tu još nesmemo da zaboravimo i na prostor u stanu kojim raspolažemo a i na poziciju samog akvarijuma.​
Kod izbora opreme je slično kao i kod izbora akvarijuma. Da bi uspešno čuvali morske životinje mi moramo da zadovoljimo nekoliko uslova a to su kretanje vode, osvetljenje, temperatura, hemijski ispravnu vodu i određeni nivo hranjivih sastojaka.​
Korali su statični i kretanje vode im obezbeđuje hranu, kiseonik, odvod štetnih produkata metabolizma itd. Najbolje je da se u akvarijumu podesi haotično kretanje vode. To se postiže tako što se postavljaju više mlaznica za povratak vode iz filtera koje mogu biti jedna nasuprot druge i gde dolazi do stvaranja turbulencije vode. Turbulencija treba da je i na samoj površini vode jer će tako razmena rastvorenih gasova sa vazduhom biti mnogo veča a i sveukupni sadržaj kiseonika u sistemu. To će isto da prouzrokuje da je sadržaj kiseonika u vodi ravnomerno rasporođen.​
Svetlo je izuzetno važno za naše korale jer večina korala sadrži u sebi alge zooxanthellae koje zahtevaju kako dobro osvetljenje tako i odgovarajuči spektar svetlosti.​
Temperatura vode je vrlo bitan faktor i trebalo bi da se održava u granicama između 23 - 26 ºC mada su merenja pokazala da pojedini korali žive u sredini koja je 21 odnosno 34 ºC. U hobi akvaristici temperatura od 30 ºC se smatra visokom i ne preporučuje se za korale.​
Hemijska ispravnost vode je još jedan u nizu faktora za uspešno držanje korala. Sadržaj kalcijuma, vrednost pH, prisustvo retkih elemenata će da se direktno odrazi na razvoj i kondiciju naših korala.​
Održavanje niske koncentracije amonijaka, nitrita, nitrata i fosfata i sveukupnih organskih materija u vodi je jedan od primarnih radnji svakog akvariste i treba da se održavaju na niskom nivou. Povečanjem sadržaja ovih komponenata dovešče u prvom redu do nekontrolisanog rasta algi u akvarijumu. Najbolji način da se ovi sastojci drže pod kontrolom je upotreba aktivnog uglja i protein skimmer-a.​
O filtriranju vode je dosta pisano i generalno, filtriranje je podeljeno u tri grupe i to: Mehanicki, biološki i hemijski filteri. Postoje razna mišljenja o filterima i tu moramo da vodimo računa. Skupi i visoko-tehnološki filteri nam ne daju nikakvu garanciju da će naši korali da budu perfektni ako smo mi neodgovorni akvaristi. Ubeđivanje da nam je neophodan ozonizator i slični mu proizvodi je bez osnove. Lepo je to sve posedovati ali mi treba da vidimo šta je jeftinije a efikasno. Ako raspoređujemo pare za opremu, bolje je da više para usmerimo na kvalitetno živo kamenje, protein skimmer ili osvetljenje nego na ozonizator ili sistem denitrifikacije.​
Mehanički filter je u suštini prvi stepen svakog filtriranja i ostvaruje se preko prelivnika. Tako se postiže da se površinski sloj vode odvodi u filter a samim tim i sadržaj nečistoća. Tu može da se postavi i sunđer ili vuna koji moraju da se čiste na svakih par dana.​
Biološko filtriranje vode se sastoji u tome da različite vrste bakterija pretvaraju određene supstance u drugi oblik koji se dalje prihvata od drugih bakterija i sve tako dok se supstanca ne transformiše u manje opasne nitrate. Na kraju, nitrati se smanjuju redovnom izmenom vode. Ovo je osnova svakog biološkog filtera. Sama konstrukcija ovakvih filtera se razlikuje a isto tako i šta je neophodno za uspešno drźanje korala. Saznanja o filtriranju vode se stalno povečavaju pa tako nešto što je danas broj jedan, već sutradan može da bude osporavano. Ovo je sve i razumljivo jer je ova oblast relativno mlada i još je u razvoju. Ipak, to sve nas ne sprečava da mi postavimo jedan filter koji će uz našu sveobuhvatnu pomoč da uspešno obavlja svoj zadatak.​
Živo kamenje je karbonatni skeleton davno uginulih korala ili drugih organizama. To kamenje nije "živo" ali je nastanjeno s mnogobrojnim živim organizmima kako na samoj površini tako i u unutrašnjosti. Živo kamenje se sakuplja kod obrušenih delova nekog koralnog spruda tako da se sam sprud ne remeti.​
Ako se živo kamenje koristi neposredno nakon vađenja iz mora, možemo da budemo sigurni da na njemu ima raznih živih bića koje ćemo vremenom da zapazimu u našem akvarijumu. Pored toga, na njemu se nalaze i određene alge koje će u zavisnosti od uslova našeg akvarijuma, da rastu ili da izumiru. Ipak, najvažnija stavka živog kamenja je da je ono izuzetno porozno i da u sebi sadrži veliki broj različitih bakterija koje će da nam pomognu u filtriranju vode.​
U praksi, večina nije u stanju da dobavi tek izvađeno živo kamenje iz mora pa je onda potrebna procedura pripreme tog kamenja.​
Ovde još treba dodati da filtriranje vode ovom metodom ima limit i nije pogodno kao jedina opcija ako je sistem opterečen velikim brojem riba.​
Danas postoje različite metode postavljanja ovakvih filtera i sve su one manje više uspešne. Najvažnije je da se uspostavi ravnoteža u sistemu. Što je kvalitet živog kamenja bolji, sistem je stabilniji. Dobar način da se postigne odgovarajuči kvalitet živog kamenja je da se drži u posebnom akvarijumu u periodu od oko četiri nedelje. Pre toga sa živog kamenja treba otstraniti sve što nemože da opstane kao što su morski sunđeri, alge itd. Ova priprema je važna jer svi organizmi koji nemogu da opstanu će uginuti i proces raspadanja će se završiti a ujedno će se oformiti kolonije potrebnih i korisnih bakterija.​
U praksi, mnogi akvaristi počinju sa "mrtvim" živim kamenjem. To je u osnovi bilo živo kamenje ali je dugim stajanjem i sušenjem došlo do izumiranja živog sveta u njima. Priprema ovakvog živog kamenja je dugotrajna i zahteva konstantna merenja amonijaka, nitrita i nitrata. U takvom živom kamenju tek treba da se formiraju kolonije bakterija i za početnika je mnogo sigurnije da nabavi već tretirano kamenje. I ovo kamenje će vremenom da oživi ako u akvarijumu unesemo živo kamenje.​
Ako nemamo posebne uslove za pripremu "mrtvog" živog kamenja a tek postavljamo naš novi akvarijum, ovu proceduru možemo da izvedemo u našem glavnom akvarijumu i ona mora biti završena pre nego što unesemo prve stanovnike akvarijuma.​
Kada je reč o hemijskim filterima, obično se pomisli na protein skimmer i na aktivan ugalj. O radu i ulozi protein skimmer-a je već bilo reči u tekstu koji može da se nađe ovde.​
Sa aktivnim ugljem i njegovom ulogom, manje više, svi smo se upoznali u slatkovodnoj akvaristici. Aktivni ugalj otsranjuje nečistoče iz vode koja cirkulise kroz njega putem apsorpcije. Vek trajanja aktivnog uglja je tesko odrediti i on zavisi od samog sistema u kome se koristi. Postoje neke preporuke ali je najbolji pokazatelj sama voda u sistemu.​
Kod upotrebe aktivnog uglja treba da vodimo računa da on nekontrolisano otstranjuje supstance iz vode pa tako dolazi i do smanjenja korisnih sastojaka kao što su retki elementi. Poseban akcenat se stavlja na jedinjenja joda koji su neophodni za korale pa se ne preporučuje da se aktivan ugalj koristi u kontinuitetu ili u velikoj količini.​
Izbor osvetljenja, pre svega, zavisi od osnovne postavke našega akvarijuma. Postoje više vrsta izvora svetlosti i uobičajeno izvor osvetljenja je fluoroscentna lampa koja će u potpunosti da zadovolji osnovne potrebe jednog prosečnog morskog akvarijuma. Da nebude zabune, ovde se neradi o jednoj fluoroscentnoj lampi već o seriji gde se nalaze 4 do osam cevi. Tu moramo da imamo na umu i dubinu našeg akvarijuma pa akvarijum koji je visine oko 60 cm i više, treba da je osvetljen sa VHO ili metal halogenim lampama da bi se postigao rezultat.​
Osvetljenje treba da je vremenski ograničeno i oko 10 h osvetljenja sa fluoroscentnim lampama je dovoljno a 4 do 8 h sa halogenim osvetljenjem stim što se razlika u vremenu dopunjuje sa fluoroscentnim lampama. Dodavanjem plave actinic lampe se postiže dobar efekat.​
Hemijski sastav vode spada u deo ukupnog kvaliteta vode i tu su važna nekoliko parametra i to:​
- Gustina morske vode je, uz zavisnosti od regiona, od 1.022 do 1.030 a u akvarijumu je najbolje da bude od 1.022 do 1.025.​
- Temperatura vode koja treba da se krece od 23 do 26 ºC za najbolje rezultate.​
- pH vrednost vode koja treba da se kreče od 8.2 do 8.4 kao što je u moru.​
- Baznost vode od koje direktno zavisi stabilnost pH vrednosti i treba da se kreče od 2.5 do 3.5 mg/l što bi odgovaralo od 7 do 10 dKH.​
- Kalcijum je neophodan sastojak u vodi i mnogi korali ga koriste za izgradnju svog skeleta. Sadržaj kalcijuma Ca2+ u vod se održava na više načina a najpoznatija sretstva su kalcijum hlorid i kalcijum hidroksid. Obe hemikalije imaju svoje mane i danas je više u upotrebi kalcijum hidroksid koji se dodaje vodi i to oko 1.5 g/l i poznat je na tržištu pod nazivom kalkwasser. Kalkwasser je nemačka reč za krečnu vodu. U slučaju da slatka voda od koje pravimo morsku sadrži visoki procenat kalcijuma i magnezijuma, dodavanje istih treba da ustanovimo merenjem. Sadržaj kalcijuma treba da je oko 380-450 mg/l​
- Amonijak, nitriti i nitrati​
- Fosfati koji nebi trebali da pređu vrednost od 0.2 ppm​
- Retki elementi gde poseban osvrt se daje na prisustvo stroncijuma i jodida.​
Samo postavljanje akvarijuma nije neki komplikovani proces. U akvarijum postavimo svu opremu i živo kamenje. Sve tako treba da stoji dokle god ne registrujemo da nema više amonijaka što je dokaz da je postavljeni filter u funkciji. To traje oko četiri nedelje. Pošto je sadržaj nitrata tada veoma visok, trebamo da zamenimo i vodu da bi smo otstranili nitrate. Nakon toga možemo da pristupimo završnom testu kvaliteta vode i ako su svi parametri korektni naš akvarijum je spreman za naše prve stanovnike.​
U slučaju da u akvarijum unosimo samo živo kamenje koje je već obrađeno, ovaj proces možemo da primenimo samo na filter.​
 

Comments