Vratimo se sada na situaciju kada smo mi uocili bele tacke u nekom ranom periodu i kada su nam otvorena vrata za bilo kojom metodom u borbi protiv ovog parazita.

Pretpostavimo da smo imali stabilan akvarijum u duzem vremenskom periodu bez akutnog oblika ove bolesti i onda uocimo jednu belu tacku na nekoj ribi *K2. Nas slucaj je vrlo jasan. Mi imamo zdrave i vrlo otporne ribe koje se sa uspehom bore protiv belih tacaka svojim imunim sistemom. Bele tacke jednostavno ne uspevaju da uspesno zatvore svoj ciklus jer im ribe ne dozvoljavaju uspesan razvoj. Naravno da mi treba da pomno pratimo takvu situaciju jer bilo kakav stres kod riba moze da im narusi taj dobri odbrambeni sistem i da se bele tacke pojave u akutnoj formi. Ovakva pojava se uglavnom zavrsi bez nekih posledica po ribe ali opasnost uvek postoji. Ta pojava je ujedno i inicijalna infekcija koja moze da preraste u akutnu formu. To mi jednostavno ne mozemo da predvidimo. Dokaz da je to inicijalna infekcija dace nam vreme. Ako ta bela tacka tako stoji duzi vremenski period a nove se ne pojavljuju onda mozemo da budemo sigurni u to.


Najbolji nacin da se sve to prekine je da se odstrani riba i cuva u karantinu neko duze vreme uz dodavanja metilen plavog sve dok je protozoa ne napusti. Nakon napustanja protozoe mi sacekamo jos par dana da se uverimo da je sve u redu i onda moze da je vratimo u nas akvarijum. Podizanjem temperature ubrzacemo to potrebno vreme. Ovakva situacija isto tako pokazuje da su u nasem akvarijumu prisutne laltentne protozoe koje s vremena na vreme pokusavaju da ovladaju situacijom. Kompletno pranje i ciscenje opreme u takvoj situaciji je dobrodoslo uostalom kao i u akutnoj formi ove bolesti. Tretman moze da se obavi i u akvarijumu bez problema. I malahi zeleno moze da se koristi u ovakvoj situaciji samo sto treba da vodimo racuna ako tretiramo ribe koje zelimo da mrestimo jer malahit zeleno izaziva prolaznu sterilnost kod riba.


Najcesci oblik bolesti belih tacaka koji se srece u akvaristici je ranija faza akutnog oblika gde dolazi do masovnog napada parazita na ribe. Ovde treba napomenuti da su ovakva akutna stanja svojstvena samo u akvarijumima i ribnjacima. U prirodi je sve to drugacije jer je populacija riba znatno manja po jedinici a i sansa za naknadnom infekcijom nakon deobe parazita je mnogo manja. U takvoj situaciji mi imamo vremena da reagujemo i da odaberemo jednu od metoda lecenja riba. Najbolji nacin je da mi koristimo jednu od vec oprobanih metoda koju smo vec koristili ili ako nismo onda po savetu drugih akvarista. U svemu tome je vazno da mi imamo strpljenja jer bolest belih tacaka zahteva vreme i rezultat ne moze da se odmah uoci. Po nekada je potrebno i vise od nedelju pa i dve dana da se bolest sanira.



Vec je receno da u saglasnosti sa danasnje poznatim i efikasnim metodama borbe nas cilj su protozoe koje se nalaze u vodenoj masi *K3 i za to mogu da se koriste nekoliko metoda.

Malahit zeleno je jedan od najboljih sredstava za unistavanje cilate jer on jednostavno onesposobi cilia-e (dlacice) na protozoi u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) i one nisu u stanju da se krecu a to znaci da im je tu kraj. Pored toga ima indicija da malahit zeleno smanjuje sposobnost protozoe da se prilepi na neki predmet pa se tako otezava i njihova reprodukcija a to znaci da utice i na druge faze zivotnog razvoja protozoe osim dermalne faze razvoja. Malahit zeleno unisti tomite odmah po napustanju ciste.


Druga mogucnost je podizanje temperature vode na 33 i vise stepeni i tako stvoriti nepovoljne uslove za razmnozavanje ovog parazita a ujedno unistava i protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) odmah po napustanju ciste. Ova metoda je dosta ogranicena jer mnoge ribe ne mogu da tolerisu tako visoku temperaturu. Postoje indicije da povecanje temperature negativno utice i na dermalnu fazu razvoja protozor.

Formalin dosta efikasno unistava protozoe ali ne brzinom kojom to rade neka druga sredstva. On unisti tomite ali ne odmah pri napustanju ciste kao i odrasle slobodne protozoe koje su napustile ribu. Jednostavno receno formalin promeni strukturu celijske opne i poremeti vitalne funkcije celije izazivajuci tako njeno uginuce. Formalin nema nikakvog efekta na dermalni razvoj ove protozoe.

Metilen plavo spada u dosta efikasnu metodu i preporucivo je da se koristi kada je god to moguce recimo kod blazih infekcija ili kada lecenje mora da se odvoja u duzem vremenskom periodu. Ovom metodom se unistavaju protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) odmah po napustanju ciste a nema nikakvog efekta na bilo koju drugu fazu razvoja protozoe.


Kalijum permanganat moze da se koristi za lecenje riba ali on se iskljucivo koristi u kupatilu i on nekako nije primeren za nase akvaristicke standarde. Ovom metodom se unistavaju protozoe u njenoj ranoj fazi razvoja (tomite) a nema nikakvog efekta na bilo koju drugu fazu razvoja protozoe. Ova metoda se koristi kod riba namenjenih za ljudsku ishranu.

Jedna metoda koja se primenjuje u akvaristici je i upotreba kuhinjske soli. Ovom metodom se unistavaju tomite odmah po napustanju ciste a postoje i indicije da nanosi stetu i ostalim fazama razvoja ove protozoe. Ova metoda se isto tako koristi kod riba namenjenih za ljudsku ishranu.
Problem kod ove metode je taj sto mnoge ribe tesko tolerisu vecu koncentraciju soli a ako ne ispostujemo zahtevanu koncentraciju mi jednostavno nismo nista uradili.

Postoje jos par metoda koje nist tako primenjene u praksi kako zbog nemogucnosti akvarista da nabave potrebna sredstva tako i radi stresa ili negativnih posledica izazvanih tretmanom. Tu je primer ucestale promene sredine gde se riba stalno premesta u novu akvarijum i fakticki se prekida ciklus parazita. Kod te metode stres za ribe je izuzetno veliki usled stalnog premestanja.

Sa ciljem da se sve ovo priblizim prakticnim stvarima ja cu dalje opisati samo par metoda i to koje se najvise primenjuju u praksi.

Metode

Metoda povisene temperature se koristi kod riba koje mogu da tolerisu visoku temperaturu. Sustina je da se voda zagreje do 33 stepeni i to ne brze nego 1 stepen po satu uz neprekidno pracenje ponasanje riba. Radi otklanjanja moguc zaostajanja zivih protozoa preporucuje se da se tako visoka temperatura drzi deset dana. Ako ribe pokazu da ne mogu da tolerisu tu temperaturu a da to nije uzrok prljava voda ili nesto drugo dodato u akvarijum onda ovaj tretmant treba zaustaviti. Po pravilu ovakav tretmant ne treba primeniti posle dodavanja bilo kojih hemijkih supstanci vec ako zelimo da ga promenimo neka nam on bude prvi nalisti.

U slucaju lose reakcije riba dobro je zadrzati temperaturu vode na oko 28 stepeni i preci na neku drugu metodu. Komentar u vezi teske infekcije i ove metode dat je ranije u tekstu.


Formalin se preporucuje iskljucivo u kupatilu. Kupka se pripremi tako sto se doda izmedju 2 i 4 ml rastvora 35 - 45 % formalina na 10 litara vode. Ako se koristi 2 ml onda se ribe mogu da se drze do jednog sata a ako se koristi 4 ml onda do pola sata. Temperatura vode treba da je ista kao i u akvarijumu.


Malahit zeleno je lek koji mi najcesce nalazimo po prodavnicama za lecenje belih tacaka. Procedura se razlikuje u zavisnosti od proizvodjaca i koncentracije leka ali bi trebala da se krece oko 0.4 %. Mnogi proizvodjaci mesaju malahit zeleno sa drugim lekovima pa se uputstvo i koncentracija razlikuje i u osnovi treba da se ispostuje. Ovde cu da dam primer upotrebe ako je u pitanju cist malahit zeleno.

Pre svega ako se odlucimo za ovu metodu treba da znamo da je rastvor malahit zelenog stabilan samo ako je u hladnjikavoj prostoriji i tamnoj posudi. Ako je nas slucaj drugaciji onda je bolje da nabavimo novi rastvor.


Malahit zeleno dodaje se 6 ml rastvora na svakih 100 litata vode. Na svakih sledecih tri dana se dodaje po tri mililitra malahit zelenoh sto na kraju daje zbir od 15 ml i tu kolicinu mi ne smemo da prekoracimo. Tretmant traje 12 dana kada se promeni jedna trecina vode. Ovu koncentraciju malahit zelenog podnose i vrlo osetljive ribe.
Ako u medjuvremenu menjamo vodu iz nekog razloga mi treba okvirno da preracunamo gubitak malahit zelenog i da to nadoknadimo.

Pocetna doza moze i da se smanji i da se krene sa 4 ml i onda na svaka dva dana da se dodaje po 2 ml. Ovo je i preporucljivije ako se tretmant vrsi direktno u akvarijumu. Pre dodavanja ovog leka a to bi trebalo da bude pravilo i za svaki drugi dobro bi bilo da se premeni jedan deo vode, od jedne cetvrtine do jedne trecine. Akvarijum sa losim kvalitetom vode odnosno velikom kolicinom organskih materija nakon dodavanja malahit zelenog moze da izazove negativan efekat kod riba.


Upotreba soli u lecenju riba od belih tacaka treba da se odradi tako sto se koncentracija soli podigne dote mere da unisti Ichthyophthirius sp. a ona je nazalost dosta visoka. Moze da se koristi bilo koja so, kuhinjska, morska, kamena itd. Ova metoda se koristi iskljucivo u kupatilu i nije preporuciva za akvarijum. Napravi se 3% rasrvor soli i ribe se drze u kupatilu jedan sat svakoga dana u trajanju od sedam dana. Mnoge ribe nisu u stanju da izdrze ovu koncentraciju soli i ova metoda je u osnovi ne prihvatljiva za nas.
Duge kupke koje mogu da se obave u akvarijumu se prave tako sto se za osetljive ribe stavi 1 g soli na 12 litara vode ili za manje osetljive ribe 3 g na 10 litara vode u trajanju od pet dana i nakon toga se vrsi zamena dela vode. Ova duga kupka ima slabog efekta na Ichthyophthirius sp. pogotovo kod akutnog stanja gde je vreme lecenja ograniceno.


Jedan poseban osvrt moze da se doda kod lecenja zlatnih riba u bazenima ili akvarijumima *K4. Bez obzira koju metodu odaberemo za lecenje tih riba mi treba da imamo na umu da se proces razvoja Ichthyophthirius sp. znatno produzuje i da okvirni periodi razvoja koji su navedeni ovde se bitno razlikuju. Na 7 stepeni sama deoba protozoe traje oko 77 sati a kompletni ciklus razvoja izmedju 35 i 40 dana dok kompletni ciklus na temperaturi od oko 25 stepeni je negde oko 4 dana.
Ovaj podatak je vrlo vazan jer je jednostavno neprihvatljivo da mi tretiramo ribe u tako dugom vremenskom periodu a isto nam daje i odgovor na pitanje o protozoi koja je danima na zlatnoj ribi bez bilo kakvog reagovanja na nas tretmant.

Na prilozenim slikama se vidi kako se odvija deoba protozoe kada napusti ribu. Jasno se vidi podela na 2, 4, ... itd. Uzorak sam uzeo sa stakla akvarijuma gde su bile zarazene ribe. Na zalost nisam se setio da pogledam tomite u vodenoj masi ali ima vremena i za to pa ce mozda i to da se nadje u ovoj kolekciji.

O ovoj bolesti moze jos da se pise i da se tematika siri ali mislim da je vreme da polako privedem sve kraju i da prodiskutujemo nesto ako neko nadje nesto zanimljivo u ovom tekstu.