Bele tacke - White spot ( Prvi deo )
Bele Tacke, bolest o kojoj se puno govori i koja nam konstantno zadaje muke a neretko posledice po nase ribe su katastrofalne. U akvaristickoj literaturi kao i na net-u postoji jedan sablon gde se objasnjava ova bolest odnosno sve se nekako uprosti pa onda ova bolest riba dobija neku drugu dimenziju i pojedine situacije koje nas zadese jednostavno su neobjasnjive. U takvoj situaciji akvarista je u stanju da povlaci pogresne poteze i da time jos vise pogorsa ionako komplikovanu situaciju.Pozitivna identifikacija ove bolesti vrlo je jednostavna. Sve sto nam je potrebno od opreme je mikroskop gde se pod malim povecanjem jasno vidi potkovicasti oblik makronukleusa celije ali samo ako je potpuno razvijena protozoa. Ovo bi bila i konacna pozitivna identifikacija. U akvaristickoj praksi mi se automatski vezujemo za bolest "bele tacke" ako zapazimo te protozoe koje mogu da budu velicine cak i do 1.5 mm mada ima jos par drugih bolesti koje imaju slicne vizuelne osobine pa nam to govori da je mikroskop obavezan kod identifikacije. Na nasu srecu u nesreci druge slicne bolesti su mnogo redje pa je nasa dijagnoza manje vise uvek tacna.
Da bi se prodiskutovalo o ovoj bolesti jednostavno je nemoguce a da se ne govori o zivotnom ciklusu ove protozoe i da se prokomentarise svaki kljucni momenat i moguce komplikacije. Da bi sve ovo bilo jos jasnije ja sam nacinio nekoliko slika iz ciklusa ove protozoe koje ce biti prilozene. Mesta oznacena sa *K ce biti dodatno komentarisana.
Ichthyophthirius Multifiliis u svojoj ranoj fazi razvoja (tomite) napada ribu i prodire joj kroz kozu. U ovoj fazi razvoja protozoa je izuzetno mala i nevidljiva je golim okom. U kozi ribe protozoa se konstantno premesta izmedju epiderma i derma koze gde se razvija i hrani sadrzajem unistenih celija koze i telesnim fluidom ribe. *K1
U ovoj inicijalnoj fazi infekcije I. Multifiliis se razvija izuzetno sporo usled jakog odbrambenog sistema ribe i pri optimalnim uslovima razvoja potpuno odrastanje protozoe je negde oko 20 dana. Ovaj momenat je vrlo interesantan jer i ako uocimo belu tacku ili nekoliko tacki u ovoj fazi i pored primene odgovarajucih preparata nista se nece dogoditi. *K2
Kada protozoa sazri ona mora da napusti ribu da bi se razmnozila. Bez obzira da li je razmnozavanje iz primarne faze infekcije ili ne princip je isti. Protozoa trazi mirniji deo vode gde se prilipi na neki predmet, biljke ili padne na samo dno. Nakon toga ona se obavije tankom opnom i u kratkom roku izvrsi dve deobe. Nakon te prvobitne deobe svaki pojedini deo a tada ih ima cetiri, dalje se deli nezavisno jedan od drugoga. Nakon 24 sata deobe od jedne protozoe nastane negde izmedju 800 i 1200 jedinki. Kada se deoba zavrsi tanka formirana opna puca i protozoe se nalaze slobodne u vodenoj masi. *K3
Nakon zatvaranja kruga inicijalne infekcije u nasem akvarijumu se nadju na hiljade malih protozoa koje su izuzetno pokretne jer su to u stvari cilate. Cilate su protozoe koje imaju po svojoj spoljasnosti puno malih kratkih organa (dlacica) koje koriste za kretanje za razliku od flagellate (Bicari) kod kojih su te dlacice duge i u manjem broju. Sada vec u velikom broju protozoe napadaju ribe i krug se zatvara.
Razlika izmedju inicijalne infekcije i infekcije je u tome sto sada veliki broj uspesnih protozoa izuzetno brzu rusi imuni sistem ribe i pocetni period od 20 dana razvoja sada se skracuje na nekoliko dana a sve zavisi od temperature i odbrambenog sistema ribe.
Kada se protozoa (tomite) nadje u vodenoj masi nakon napustanja ciste ona moze da se podeli na jos dva dela i to moze da se uoci posmatranjem protozoe u vodenoj masi gde se loptasti oblik polako izduzuje i deli po sredini. Tomite ima ograniceni vremenski period da pronadje zrtvu, oko 48 sati i ako se to ne dogodi ona ugine.
Koliko ce uspesan da bude ovaj masovni napad na ribe zavisi od mnogih faktora. Ako su ribe vec bile izlozene ovoj bolesti one su stvorile neki imunitet koji moze da ih stiti do odredjene mere. Ipak ako u akvarijumu imamo ribe koje nemaju stvoreni imunitet one ce biti izuzetno dobra podloga za protozou koja ce da zatvori jos nekoliko ciklusa razmnozavanja i tada dolazi do izuzetno masovnog napada na ribe koji ce da srusi i izgradjeni imunitet kod riba koje bi inace bile otporne na ovu protozou u nekom blazem obliku napada. Ipak bez obzira na ovaj delimicni imunitet mortalitet riba kod ove bolesti je uglavnom sto postotni.
Kako polako pada imuni sistem inficirane ribe a ujedno se povecava broj protozoe koje prodiru u kozu ribe tako se ubrzava zivotni ciklus ovog parazita. U idealnim uslovoma razmnozavanja gde je temperatura vode izmedju 24 i 26 stepeni a imunitet ribe totalno oslabljen zivotni ciklus se zavrsava za oko cetiri dana. Padom temperature ovaj ciklus se znatno povecava. *K4
U slucaju da riba ugine sve protozoe bez obzira na svoj razvojni status napustaju uginulu ribu. Sve protozoe osim najmanjih a ujedno i najmladjih, ce da se okruze tankom opnom i da zapocnu deobu po vec opisanom postupku. Ove druge zapocinju intezivno trazenje po velicini slicne protozoe i spajaju se. Ova pojava kod ciliate se naziva konjukcijom. Nakon odredjenog vremena one se razdvajaju i umesto da krenu u proces reprodukcije one se okruze opnom i postanu neaktivne (pasivna faza). Tako neaktivne one mogu da budu vise od mesec dana. U nekom ne definisanom ne regularnom vremenskom periodu ove neaktivne protozoe mogu da se podele i proizvedu tomite koje ce da izvrse napad na ribe. Ribe koje su vec bile obolele i izgradile imunitet bez problema ce da se suprotstave ovom novom napadu osim ako iz nekog razloga im opadne imuni sistem ali novounesene ribe u akvarijumu ce da obole i onda ide sve iz pocetka.
Sve ovo gore opisano nekako spada u teoretisanje ali to nam je bitno jer tako mozemo da razumemo nastale probleme i moguce komplikacije kada se susretnemo sa ovom bolescu i kada treba nesto da preduzmemo.
Dijagnozu ove bolesti je vrlo lako postaviti i akvaristi je uglavnom primete u nekoj kasnijoj fazi kada je bolest vec uzela maha i kada je ona vrlo ocita. Na zalost tada je sve mnogo teze da se sanira i gubici riba su uglavnom prateca pojava.
U akvaristici nas najvise zanima kako da se uspesno suprotstavimo "Belim tackama". Postoje vise metoda koje su manje vise uspesne i sve se zasnivaju na unistavanju protozoe kada je u fazi tomite ili drugacije receno kada je u potrazi za svojon zrtvom. Razlog tome je taj sto nijedan lek nije u stanju da unisti protozou koja je u dermalnoj fazi a da pri tome ne unisti ili tesko ozledi i samu ribu. Razlicite metode su razumljive jer je Ichthyophthirius multifiliis geografski vrlo siroko rasprostranjen pa samim tim i uslovi razvoja se drasticno menjaju.
Najbolji nacin za kontrolu ove bolesti je preventivno odrzavanje akvarijuma. Ako mi imamo akvarijum u nekom duzem vremenskom periodu u kome ova bolest nije bila prisutna onda sve sto treba da uradimo je da sve novopristigle ribe, biljke ili bilo sta drugo sto je bilo u nekom drugom akvarijumu prvo zadrzimo u nekom izolovanom akvarijumu (karantin) i tu ostavimo neko vreme. To vreme ne bi smelo da bude manje od nedelju dana a tri nedelje je neki idealan period. Ipak posto mi akvaristi uglavnom neradimo tako onda nam sledi da se malo pozabavimo metodama koje su ustaljene i koje su se dokazale u praksi.
Odabiranje metode lecenja je vrlo delikatan posao i neretko se desava da pogresnim izborom mi nanesemo dodatnu stetu ribama umesto da im pomognemo. Pre svega mi treba na neki nacin da ocenimo u kojoj fazi je sama bolest odnosno koliko je uzela maha. Ako nam je riba prekrivena belim tackama a pri tome je ona i jos neka manja riba onda treba da budemo malo oprezniji. Ovde cu da se vratim na deo oznacen sa *K1. Kao sto je receno protozoa razara celije derma radi svoje ishrane a da bi napustila ribu ona mora da razori i celije epiderma. Ovaj momenat je vrlo vazan za nas jer ova protozoa pored toga sto nanosi stetu ribama zadovoljavajuci svoje potrebe ona isto tako stvara fantasticnu podlogu za sekundarne infekcije posebno izazvane bakterijama i gljivicama jer ostavlja iza sebe otvorene rane na kozi. Na slici se jasno vidi mesto na kozi gde je protozoa bila i sta je ostavila iza sebe (crvenilo ispod ledjnog peraja). Teze inficirana riba imace znatno vece ostecenje koze koje dovodi do uginuca ribe.
Sekundarna infekcija je uvek prateca pojava i to se isto vidi na gornjoj slici. Dorsal i cadual peraje koje je bilo osteceno belim tackama je u fazi raspadanja usled pojave sekundarne infekcije.
S obzirom da sam krenuo sa najgorim primerom infekcije evo da prokomentarisem i nacin lecenja u ovakvom slucaju.
Pre svega mi se ovde susrecemo sa otvorenim ranama na kozi a ono sto mi ne vidimo u ovakvom slucaju su skrge riba. One mogu da budu a uglavnom i jesu vrlo ostecene. To dovodi u pitanje kompletnu respiraciju riba i greske mogu da budu fatalne.
Podizanje temperature kao jedne od uspesnih metoda moze da se primeni ali samo ako se temperatura podigne na 33 stepeni. Na ovoj temperaturu Ichthyophthirius sp. nije u stanju da se reprodukuje i tu se krug zatvara. Na zalost mnoge ribe nisu u stanju da tolerisu ovakvu visoku temperaturu. Podizanjem temperature na visi nivo a manjem od ove navedene nema efekta u unistavanju Ichthyophthirius multifiliis-a osim ubrzavanja ciklusa razvoja. Isto tako na povecanoj temperaturi riba proizvodi vise anti tela pa time raste i njena odbrambena sposobnost. Ipak na sve ovo mi ne bi smeli da zanemarimo ostecenje skrga i nazalost rastvaranje kiseonika u vodi na povisenim temperaturama. Iz tog razloga metoda povisene temperature treba da se izbegava kod teskih infekcija, barem u pocetnoj fazi lecenja, i da se primeni neka metoda hemijskim sredstvima. Blago podizanje temperature moze da se primeni ali sa oprezom i duzim zastojima uz osmatranje ponasanja riba.
Primena FMC-a u ovakvim situacijama je isto tako neadekvatna jer nanosi vise stete nego koristi ribama. Glavni sastojak FMC-a je formalin koji nikako ne sme da se primeni ako ribe imaju vece otvorene rane. Formalin je vrlo otrovan a pored toga i kancerogen. Primenom FMC-a kod teske infekcije belih tacaka mi smo stavili tacku na taj slucaj i nase ribe ce da uginu.
Najpogodniji hemijski reagent u ovakvom primeru je malahit zeleno (malahit green oxalate) koga treba da primenimo prema datom uputstvu proizvodjaca a sve zavisi od koncentracije rastvora koji posedujemo. Ovaj preparat je isto tako delotvoran i prema nastalim sekundarnim infekcijama.
Na prilozenoj slici se vidi grupa trophozoite ispod epiderma koja je vrlo cesta kod belih tacaka. Tu se jasno vidi da su one u dobu gde se uskoro ocekuje napustanje usled potrebe za reprodukcijom.
dugo ce trajati taj tretman cini mi se
