Ružičasti problemi (drugi deo)

Prošlo je skoro dvanaest godina od kada je napisan tekst "Ružičasti problemi" u kome se govori o Rosy tetrama, nama vrlo poznatim i omiljenim ribama. U međuvremenu, promene koje su nastale toliko su velike da je jednostavno došlo vreme da se to nekako i spomene. Da budem iskren, ništa ovo neće da dovede do promena u našem akvarijumu i sve ovo ima za cilj da se iznese trenutni pogled na "Ružičaste probleme" i rod Hyphessobrycon.

Rod Hyphessobrycon sadrži oko 150 vrsta riba i jedan je od najvećih u familiji Characidae i istraživanja su pokazala da taj rod nema monofiletsko poreklo što je sve dodatno zakomlikovalo. Kada je Eigenmann (1917) načinio rod Hyphessobrycon on je dao neki vrlo izveštačeni opis roda koji je doveo do toga da se nove vrste riba mogu pripojiti tom rodu ali uvek sa velikom dozom nesigurnosti. Jacques Gery u svojoj knjizi "Characoids of the World" koja i dan danas spada u neizostavne knjige kada se priča o tetrama, rod Hyphessobrycon svrstava u nekoliko grupa i ovaj rod svrstava u grupu "(f)" koju naziva i "Hy. callistus-group." (strana 478 pomenute knjige). Ipak sve pomenuto na samom početku dovodi to toga da se formira i podgrupa ove callistus grupe kojoj se naziva "bentosi-group" i baš ova podgrupa je tema ovog pisanja.

8955

Da bi se sve nekako dovelo u neki kakav takav red Weitzman and Palmer (1997) napravili su "rosy tetra clade" Taj kladus ili grana sadržavala je oko tridesetak vrsta i jedan og glavnih pokazatelja je bila crna mrlja u leđnom peraju riba a ujedno je i naveo da tu mrlja neke ribe i nemaju. Pošto je zbrka i dalje vladala Carvalho and Malabarba (2015) su napravili Hyphessobrycon sensu stricto grupu i ona je i dan danas u upotrebi. Karakteristika ili definicija te grupe je da ribe imaju braon ili crnu mrlju na leđnom peraju, izostanak midlateralne linije i pozicija "Weberian apparatus" koja je anatomska struktura ribljeg mehura i slušnog sistema. Orjentacija ove anatomske strukture kod pojedinih riba roda Hyphessobrycon je specifičan i zato je to uzeto kao jedan od datih uslova. Ove prve dve karakteristike su nama vidljive dok ova zadnja zahteva malo više prakse i znanja ali to nas ne treba puno da brine. Ipak koliko god da je sve ovo rečeno pomalo konfuzno evidentno je da su napravljeni ogromni koraci u razjašnjavajnu vrsta tetra riba čemu je neosporno pomogla i DNA analiza. Ipak da ne zaboravimo da se sve više govori i o osnivanju grupe "Hyphessobrycon sensu lato" koja bi prihvatila mnoge vrste roda Hyphessobrycon koje sada nemaju mesto u Hyphessobrycon sensu stricto grupi. To sve znači da ćemo za koju godinu opet da pišemo o Ružičastmi problemima.


Evo da nekako svedem sve na nekoliko promena koji su nama akvaristima bliske i ako nas sve ovo interesuje mogu nam biti od koristi. Pre svega H. bentosi, Ornate Tetra, White Tip Tetra, White Fin Ornate Tetra, False Rosy Tetra i šta ti ja već znam sada je jasnije definisano i sa većom siguenošću možemo da kažemo da je u pitanju H. bentosi. Humeral spot, u prevodu rameni spot, ajde ribe nemaju ramena, je slabo izražen kod H. bentosi i on je razvučen vertikalno. Hyphessobrycon rosaceus jednostavno nema humeral spot. To je detalj koji je od velike važnosti za nas i nedvosmisleno nam razdvaja ove dve vrste. Ovo je za mene lično vrlo značajno jer sada razrešavam dilemu bez nekog velikog napora, barem za koju godinu. Koristeći ove podatke video sam koliko je bilo grešaka u dosadašnjem određivanju vrsta a kako je sve to jednostavno kada nam neko servira na tacni. Pored toga i oblik leđnog peraja je od velike važnosti, da li je izdužen ili ne, što nam pomaže u razdvajanju pojerdinih vrsta. I samo ime "Sickle Tetra", u prevodu "Srp" dat je na osnovu izgleda leđnog peraja Rosy riba.

Hyphessobrycon 'robertsi', Hyphessobrycon sp. "Robert's tetra" i kako god bilo je rešeni problem. To je relativno nova vrsta Hyphessobrycon jackrobertsi, mala Rosy tetra. Lično nisam imao prilike da je vidim uživo ali po dostupnim slikama deluje mi fenomenalno. Ovde su neke osnovne karakteristike koje nam mogu pomoći oko "Ružičastih problema". Normalno je da tu uvek ostaje ono "ali" i da poučeni dosadašnjim iskustvom iz oblasto taksonomije mi možemo da očekujemo značajne promene gde će sve ovo napisano da bude totalno bezvredno.

Ovde su neke osnovne karakteristike koje nam mogu pomoći oko Ružičastih problema. Normalno je da tu uvek ostaje ono "ali" i da poučeni dosadašnjim iskustvom iz oblasto taksonomije mi možemo da očekujemo značajne promene gde će sve ovo napisano da bude totalno bezvredno.

  • Slabo izraženi vertikalno izduženi humeral spot: H. bentosi, H. hasemani i Hyphessobrycon piorskii
  • Približno okrugli humeral spot: H. copelandi, H. erythrostigma, H. jackrobertsi, H. minor, H. pando, H. paepkei, H. pyrrhonotus, H. roseus, H. socolofi, i H. sweglesi
  • Humeral spot horizontalni ili izdužen sa prednje strane: H. epicharis, H. khardinae i H. werneri
  • Izraženi humeral spot: H. eques, H. haraldschultzi, H. micropterus, H. megalopterus, H. simulatus i H. takasei
  • Odsustvo humeralnogspota: H. compresus, H. dorsalis, H. georgettae, H. pulchripinnis, i H. rosaceus.
Ovde želim da dodam da je sve ovo mnogo složenije od ove prosto iznesene razlike i da su samo mnoge morfološke razlike velike ali s obzirom da je to pitanje van akvaristike ja o tome nisam ni govorio. Gledajući nama dostupne vrste Rosy tetra ja lično i ne vidim neku značajniju razliku u vezi čuvanja riba pa nekako sve to svodim na neki nivo da možda nam i nije baš tako bitno o kojoj se vrsti Rosy tetra radi.
Ovde možda i grešim pa sačekajmo par godina za odgovor, ako ga uopšte i bude.
 

Comments