Jedva čekam da porastu pa da bude i mladih.Za njih ćeš mi isto napraviti lep terarijum, ne mogu naći bolje kod nas sigurno..i ovim putem svaka čast.
Evo i nešto više o njima..
Madagaskar, četvrto ostrvo po veličini na svetu, već 150 miliona godina je vodom odvojen od afričkog kontinenta. Dugotrajna izdvojenost omogućila je da se na ovom ostrvu sačuvaju neobične biljke i životinje, kakvih nema više nigde na planeti. Jedna od njih je i velika šišteća bubašvaba, insekt koji se može pronaći samo u tropskim šumama Madagaskara.
Kao i kod većine insekata, i telo ove bube sastoji se od glave, toraksa, abdomena i šest nožica. Međutim, za razliku od drugih vrsta bubašvaba, ovaj tropski insekt nema krila. Spoljašnji skelet je debeo, tvrd, voštanog sjaja i tamne boje – od kestenjaste do crne. Madagaskarska šišteća bubašvaba jedna je od najkrupnijih na svetu, sa odraslim primercima koji mogu dostići dužinu i do deset centimetara. Iako na nogama ima jastučiće i izrasline nalik na kukice, koji joj omogućavaju da se lako penje čak i po glatkim površinama, ova životinja većinu vremena provodi na zemlji, hraneći se uglavnom opalim lišćem i voćem. Kada je reč o hrani, nije veliki probirač. Jede i semenke, žitarice, orašaste plodove, gljive, lišajeve i sitnije insekte, a pravu gozbu za nju predstavljaju lešine krupnijih životinja. Skrivajući se od mnogih opasnosti koje je vrebaju u divljini, kao što su mravi, paukovi i ptice, ova bubašvaba izbegava da izlazi na dnevnu svetlost.
Šištanje, po kojem je ova životinje i dobila ime, nastaje kada bubašvaba snažno istiskuje vazduh iz otvora za disanje, koji joj se nalaze na stomaku. Entomolozi su uspeli da prepoznaju četiri različita zvižduka, karakteristična za mužjake ove vrste. Razlikuje se zvuk koji proizvode isključivo u vreme borbi za teritoriju. Agresivno šištanje i izdizanje na zadnje noge, kako bi mužjak izgledao krupniji, trebalo bi da uplaše protivnika i oteraju ga sa teritorije. Komad zemljišta, često ne veći od jednog metra kvadratnog, mužjak je u stanju da uporno brani, danima stojeći na nekom kamenu, kao na izvidnici, i šišteći. Druga vrsta zviždanja ove bubašvabe podseća na siktanje zmije i veoma uspešno rasteruje grabljivce. Pored toga, šištanje služi i za udvaranje a čuje se i tokom parenja.
Ovi insekti pare se tokom cele godine, kad god su vremenski uslovi povoljni za odgajanje mladih. Miris ženke privlači mužjaka, koji svoje uzbuđenje iskazuje glasnim zvižducima. Mlade madagaskarske bubašvabe na svet dolaze na neuobičajen način. Ženka ne polaže jaja, već ih nosi sa sobom, u žućkastoj torbici, nazvanoj ooteka. Posle dva meseca, iz ooteke izlaze nimfe, po telesnoj građi gotovo identične odraslima, osim što su sitnije i nemaju razvijene reproduktivne organe. U narednih pola godine, nimfe će polako rasti i pri tom šest puta odbaciti svoj spoljašnji skelet. Već sa sedam meseci, mladi insekti su potpuno samostalni i spremni za parenje.
www.researchgate.net
