Madagaskarska bubašvaba

Fauna

Administrator
Staff member
15 Decembar 2003
3,488
63
48
Serbia
www.beke.co.nz
Nabavio sam znimljivog zglavkara i to Madagaskarsku bubašvabu ili kako je još nazivaju šišteća bubašvaba. Opet sam zajedno sa Spajdermenom nabavio, zapravo on ih je iskpao negde:), pa ćemo videti kako napreduju dalje. U pitanju su jako male jedinke oko 1cm veličine.
 

Attachments

  • mad.buba.jpg
    mad.buba.jpg
    568.9 KB · Pregleda: 13
  • mad.buba2.jpg
    mad.buba2.jpg
    477.1 KB · Pregleda: 12
Jedva čekam da porastu pa da bude i mladih.Za njih ćeš mi isto napraviti lep terarijum, ne mogu naći bolje kod nas sigurno..i ovim putem svaka čast.
Evo i nešto više o njima..:)


Madagaskar, četvrto ostrvo po veličini na svetu, već 150 miliona godina je vodom odvojen od afričkog kontinenta. Dugotrajna izdvojenost omogućila je da se na ovom ostrvu sačuvaju neobične biljke i životinje, kakvih nema više nigde na planeti. Jedna od njih je i velika šišteća bubašvaba, insekt koji se može pronaći samo u tropskim šumama Madagaskara.
Kao i kod većine insekata, i telo ove bube sastoji se od glave, toraksa, abdomena i šest nožica. Međutim, za razliku od drugih vrsta bubašvaba, ovaj tropski insekt nema krila. Spoljašnji skelet je debeo, tvrd, voštanog sjaja i tamne boje – od kestenjaste do crne. Madagaskarska šišteća bubašvaba jedna je od najkrupnijih na svetu, sa odraslim primercima koji mogu dostići dužinu i do deset centimetara. Iako na nogama ima jastučiće i izrasline nalik na kukice, koji joj omogućavaju da se lako penje čak i po glatkim površinama, ova životinja većinu vremena provodi na zemlji, hraneći se uglavnom opalim lišćem i voćem. Kada je reč o hrani, nije veliki probirač. Jede i semenke, žitarice, orašaste plodove, gljive, lišajeve i sitnije insekte, a pravu gozbu za nju predstavljaju lešine krupnijih životinja. Skrivajući se od mnogih opasnosti koje je vrebaju u divljini, kao što su mravi, paukovi i ptice, ova bubašvaba izbegava da izlazi na dnevnu svetlost.
Šištanje, po kojem je ova životinje i dobila ime, nastaje kada bubašvaba snažno istiskuje vazduh iz otvora za disanje, koji joj se nalaze na stomaku. Entomolozi su uspeli da prepoznaju četiri različita zvižduka, karakteristična za mužjake ove vrste. Razlikuje se zvuk koji proizvode isključivo u vreme borbi za teritoriju. Agresivno šištanje i izdizanje na zadnje noge, kako bi mužjak izgledao krupniji, trebalo bi da uplaše protivnika i oteraju ga sa teritorije. Komad zemljišta, često ne veći od jednog metra kvadratnog, mužjak je u stanju da uporno brani, danima stojeći na nekom kamenu, kao na izvidnici, i šišteći. Druga vrsta zviždanja ove bubašvabe podseća na siktanje zmije i veoma uspešno rasteruje grabljivce. Pored toga, šištanje služi i za udvaranje a čuje se i tokom parenja.
Ovi insekti pare se tokom cele godine, kad god su vremenski uslovi povoljni za odgajanje mladih. Miris ženke privlači mužjaka, koji svoje uzbuđenje iskazuje glasnim zvižducima. Mlade madagaskarske bubašvabe na svet dolaze na neuobičajen način. Ženka ne polaže jaja, već ih nosi sa sobom, u žućkastoj torbici, nazvanoj ooteka. Posle dva meseca, iz ooteke izlaze nimfe, po telesnoj građi gotovo identične odraslima, osim što su sitnije i nemaju razvijene reproduktivne organe. U narednih pola godine, nimfe će polako rasti i pri tom šest puta odbaciti svoj spoljašnji skelet. Već sa sedam meseci, mladi insekti su potpuno samostalni i spremni za parenje.
 
Meni su skoro stigle javanice, velike su skoro kao madagaskarske, samo sto sam javanice za razliku od madagaskarskih dobio skoro odrasle.Kada sam otvorio posudu u kojoj su bile zaboravio sam skroz da i one siste i onda je bila festa kada sam se ja cimnuo od bubasvabe. valjam_se

P.S. Moram uraditi post za njih, samo da se dokopam nekih dobrih informacija. :rolleyes:
 
  • Like
Reactions: boban
Mekanije svetlo bi bolje leglo ali otom potom, vidi se sustina a to je bitno.
Citam sve ovo pa sam se nekako zamislio da li sam ja sve ovo ukapirao kako treba a to vi teraristi znate :) Naime ja sve ima utisak da vi ove insekte gajite kao hranu za one vase pauke pa mi pade na pamet da mozda to i nije tako. Eto zasto vi gajite ove bubasvabe?
 
Last edited:
  • Like
Reactions: Spajdermen
Mekanije svetlo bi bolje leglo ali otom potom, vidi se sustina a to je bitno.
Citam sve ovo pa sam se nekako zamislio da li sam ja sve ovo ukapirao kako treba a to vi teraristi znate :) Naime ja sve ima utisak da vi ove insekte gajite kao hranu za one vase pauke pa mi pade na pamet da mozda to i nije tako. Eto zasto vi gajite ove bubasvabe?
Odlicno pitanje Bobane. Blaptica dubia se daje hrana mnogim ljubimcima iz razloga sto je dosta hranljiva i zdrava, hranljivija je i od vecih madagaskarskih vrsta, cak i od miseva ! Ja pored dubija od madagaskarskih imam i javanice, blaberus fusca i ove koje smo kacili na forum, ali iskreno ne znam njihov naziv, znam da su madagaskarske pa ih tako i zovem. Te tri vrste su dosta vece od blaptica dubia i njima tarantula ne moze da probije oklop, tako da i da zelimo ne mozemo da dajemo kao hranu.
 
Pravi monstrum a i dovoljno hrane za svakog puka.
Za pauka od 25cm verovatno i jeste lep obrok u smislu samog čina hranjenja, inače " Blaptica dubia " je i dalje najhranljivija vrsta, pa čak i od ove najveće. Moram da dodam da su veoma brze i jake, pre neki dan dok sam pokušavao da je hendlujem me je posekla nogom po prstu. Tako da sigurno bi bila skoro dostojan protivnik tarantuli. Juče sam otvorio posudu sa njima i iznenadio se kada sam ugledao mlade, naravno nisam ih brojao, već sam vodio borbu kako da ne izađu odatle. Moje mišljenje je da kod nas u Srbiji samo Fauna može da napravi terarijum kako one ne bi izašle, jer se provuku kroz 1-2mm. Da ne skrećem teme, za ovaj post je dosta. Pozdrav !
 
Pa sigurno da je jedan ulov te velicine lep obrok za pauka. Koji je vremenski interval hranjenja ako se koristi ova bubasvaba. I jos nesto, sto je mozda i vaznije, da li je to jednolicna ishrana?
Zavisi sve od vrste, ali pošto je odrasla tarantula u pitanju one se hrane jednom mesečno ili jednom u više meseci, dok sa druge strane mogu se hraniti sa manjim obrocima češće, jer im je tada teže da se "ugoje". Možeš li mi pojasniti "jednolična ishrana" ?
 
Jednolicna ishrana je ishrana koja se ponavlja i kao takva uvek vodi ka nekom problemu. Da li je tako kod pauka bas i nisam upucen. Mislim da i u prirodi pauk ima veci izbor. Nije da on to bira nego je to tako, jednostavno naleti na drugi plen. Raznovrsnom ishranom obezbedjuje razlicite potrebe kao i svako drugo zivo bice. Iskreno o tome nisam nikada razmisljao nego mi je sada palo na pamet kada si spomenuo ovu bubasvabu. Ko zna, mozda bubasvaba ima sve sto je potrebno pauku za normalan razvoj.
 
Jednolicna ishrana je ishrana koja se ponavlja i kao takva uvek vodi ka nekom problemu. Da li je tako kod pauka bas i nisam upucen.
To pitanje raznovrsne ishrane kod zglavkara, nije isto kao na primer kod drugih zivotinja. Zapravo, zglavkari se hrane tako sto koriste enzime iz pljuvacnih zlezda svojih usta (glava ili prednji grudni deo) kako bi razmeksali cvrste delove zrtve i tako reci svoju hranu svare vec spolja u usnom aparatu. Uglavnom sto je najvaznije za zglavkare, oni najvazniji deo koji koriste u ishrani je krv zrtve koja cini negde oko 40%svoje telesne tezine, tu pre svega mislimo na druge insekte kao hranu, a i u ovom slucaju kada govorimo o m. bubasvabama u ishrani tarantula.
 
Ja iskreno uvek dajem raznovrsnu ishranu, nekad su to crvi, bubasvabe, cvčci, skakavac koji uleti u sobu, a nekad to bude i miš. Miševe na primer odraslima dajem redovno po jednog između presvlačenja. Mada sa druge strane poznajem ljude koji godinama daju samo crve i nikada nisu imali problem. Pre neki dan sam bio kod drugara i on svoje tarantule godinama već hrani samo miševima i nikada nije imao problem. Tu sam se setio da mi je drugar (biolog) jednom rekao da miševi imaju previše kalcijuma pa to može smetati tarantuli tokom presvlačenja. Tako da sam trenutno u nekoj fazi da odrasle češće hranim miševima, jer ih imam dosta. Dok sa druge strane mislim da taj nivo kalcijuma zavisi od veličine i starosti miša. Bubašvaba, ako je Blaptca dubia u pitanju mislim da se može stalno davati, jer je dosta hranljiva, a ova vrsta gore pomenuta je teža za naći i skuplja je, i što je još važnije služi najviše kao kućni ljubimac.
Tarantule znaju odbijaju hranu kada nisu navikle na nju, tako da mislim da je najviše do toga na šta je ona navikla kao plen, zato ja dajem raznovrsnu ishranu.
 
Pogledao sam malo o tome, bas malo, i mislim da tu nema dileme da paucima treba davati raznovrsnu hranu da bi zadovoljili sve potrebe.

Evo malo o tome

 
  • Like
Reactions: Spajdermen
If only nutrient-deficient prey is available, all aspects of spider performance like prey capture (including cannibalism), growth, development, reproductive success and survival are reduced.

Sa ovim se slazem u potpunosti, mada ta raznovrstnost dosta zavisi od recimo samog naseg hranjenja bubasvaba kao ziva hrana za tarantule, zapravo najveci znacaj treba dati ishrani bubasvaba, fobasa, cvrcaka i svega ostalog sto dajemo tarantulama.
 
  • Like
Reactions: Spajdermen