Totally off topic, ali me je zaintrigiralo. A i nije lose da se zna, ko do sad nije ulovio neku neka trazi azil u Finskoj.
Tekst sa B92-nauka:
Plavuse su se prvi put pojavile krajem ledenog doba u Evropi, kako bi obezbedile partnere u nedostatku muskaraca, pokazala je antroploska studija objavljena u casopsiu Evolution and Human Behavior.
Autor studije, antropolog Piter Frost tvrdi da je prva plavusa rodjena pre oko 11 hiljada godina, zbog genske mutacije koja je posvetlila dotadasnju tamnu kosu pecinskih zena.
"Bilo je to nuzno prilagodjavanje uslovima zivota. Oskudica hrane nakon povlacenja leda i opasnosti lova na bizone, jelene i mamute severnu Evropu je bukvalno ocistila od muskaraca. Zene su se nasle u nezgodnom polozaju nestasice potencijalnih partnera", kaze Frost.
Za razliku od Evrope, u Africi, gde se mutacija nije dogodila, osnovu prehrane cinile su bobice i vc?e, do kojih se moglo doci bez opasnosti i vecih problema, pa se nije pojavio ni nedostatak muskaraca.
Iznenadna promena boje kose i depigmentacija koze zena iz severne Evrope pokazala se vrlo korisnom. Nasim praprecima su se plavuse svidjale. Njihove sanse za razmnozavanje su porasle, pa je i broj plavusa sve vise rastao, navodi Frost.
Prema njegovim nalazima, genetska mutacija svetljenja kose odigrala se neverovatno brzo, za manje od 30.000 godina. Prosecno vreme potrebno da se slicna genska mutacija pojavi i prosiri medju populacijom iznosi oko 850.000 godina.
Strucnjaci, medjutim, predvidjaju da ce plavuse veoma brzo nestati. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, one ce izumreti u narednih 200 godina, jer sve manje ljudi nosi gen koji kontrolise tu boju kose. Procenjuje se da ce se poslednja prirodna plavusa roditi u Finskoj 2202. godine
Tekst sa B92-nauka:
Plavuse su se prvi put pojavile krajem ledenog doba u Evropi, kako bi obezbedile partnere u nedostatku muskaraca, pokazala je antroploska studija objavljena u casopsiu Evolution and Human Behavior.
Autor studije, antropolog Piter Frost tvrdi da je prva plavusa rodjena pre oko 11 hiljada godina, zbog genske mutacije koja je posvetlila dotadasnju tamnu kosu pecinskih zena.
"Bilo je to nuzno prilagodjavanje uslovima zivota. Oskudica hrane nakon povlacenja leda i opasnosti lova na bizone, jelene i mamute severnu Evropu je bukvalno ocistila od muskaraca. Zene su se nasle u nezgodnom polozaju nestasice potencijalnih partnera", kaze Frost.
Za razliku od Evrope, u Africi, gde se mutacija nije dogodila, osnovu prehrane cinile su bobice i vc?e, do kojih se moglo doci bez opasnosti i vecih problema, pa se nije pojavio ni nedostatak muskaraca.
Iznenadna promena boje kose i depigmentacija koze zena iz severne Evrope pokazala se vrlo korisnom. Nasim praprecima su se plavuse svidjale. Njihove sanse za razmnozavanje su porasle, pa je i broj plavusa sve vise rastao, navodi Frost.
Prema njegovim nalazima, genetska mutacija svetljenja kose odigrala se neverovatno brzo, za manje od 30.000 godina. Prosecno vreme potrebno da se slicna genska mutacija pojavi i prosiri medju populacijom iznosi oko 850.000 godina.
Strucnjaci, medjutim, predvidjaju da ce plavuse veoma brzo nestati. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, one ce izumreti u narednih 200 godina, jer sve manje ljudi nosi gen koji kontrolise tu boju kose. Procenjuje se da ce se poslednja prirodna plavusa roditi u Finskoj 2202. godine
